"MISLIO SAM DA MI NEMA POMOĆI" Srceparajuća ISPOVEST NAŠEG PEVAČA o bolesti majke, alkoholu i traumama: "Dane sam provodio u birtiji, nisam želeo kući"

Vladan Savić iz „Magla benda“ iskreno je progovorio o najtežem periodu u svom životu, razvodu koji ga je duboko pogodio, problemima sa alkoholom i teškoj bolesti majke, koja ga je, kako priznaje, potpuno slomila.

Kada je uvideo da mu je potrebna stručna podrška, ni taj korak mu nije bio nimalo jednostavan.

Kako je istakao, postojali su dani u kojima je osećao kao da izlaz ne postoji, što je dodatno otežavalo njegovu borbu.

– Veliki sam emotivac prosto i bilo mi je jako teško. To se desilo i nakon one korone koja je bila haotična za sve, da smo izgubili i drage ljude, da smo izgubili neke prijatelje koji zapravo nisu ni bili prijatelji, da su prijatelji bili bi i danas tu… Svašta se tu nešto izdešavalo. To je bio jedan stresan period za sve nas na planeti. Prosto, znate kad… Niste srećni kad odete kući. Jedino što vas čini tamo srećnim je dete i zagrljaj i poljubac i igra sa njom (ćerkom) i druženje. Baš sam imao težak period. To je moj taj prvi nalet jednog perioda iz kog nije bilo izlaza. I onda, malo po malo, alkohol i, onda sam ušao svesno u alkohol. Pobegnem od istine, od realnosti. Pobegnem… To je bilo moje bekstvo. Mislim, bolje i to nego narkotici, ali i to je jedna vrsta narkotika, sve to stvara zavisnost. To ništa nije dobro. Dve pakle dnevno možda i jače u tom periodu, više ne, ja sam to ugasio – kazao je najpre Vlada Magla, koji je onda često provodio vreme u kafani.

„POČEO SAM DA PROVODIM VREME U KAFANI, U BIRTIJI“

– Počeo sam da provodim vreme u kafani, u birtiji, u jednoj kafanici tu, u kraju. To je bilo… Ima raznih ljudi i ovakvih i onakvih, sad da ne uvredim, raznih ljudi. Sedeo sam s raznim ljudima i mnogo sam toga naučio i vrlo sam svesno pio, vrlo sam svesno to radio. I rekao sam to sad radim i to je to. I, onda, jednog dana gde više nije bilo izlaza… To je, da se razumemo, ja nisam imao problem s alkoholom, da se ja tresem ako nekad ustanem kao što pričaju, da je to faza – izjavio je on, napominjući da nikada nije došao do stanja da se nečega ne seća.

Imam toga malo i u krvi

– Ne, to nikada. To mi se nikada nije dešavalo. Dešavalo mi se da tih nekih, hajde da budem iskren, tri meseca, naravno ništa nije trpelo, ja sam uredno vozio i dete u vrtić ujutru i razvozio, sve je funkcionisalo, samo Jovana (bivša žena) i ja prosto nismo funkcionisali. Ja sam samo želeo da prođe i taj period života. Video sam da je to taj period da je treba da prođem i tu kafanu na taj način. To mi je malo i u krvi. Imam toga malo i u krvi. Jedan težak period, jedan period gde se probudim pa odem u kafanu i provedem ceo dan u kafani, veći deo dana… Jedan period da se probudim prvo pivo, prvo u alkohol, pa onda u nekom trenutku neka klopa, pa se nastavi dalje… Pa se dešavalo da dođem kući, ne znam, tada sam nešto bio i sam par noći, ne znam gde su Anđa i Jovana bile, dođem kući i umesto da legnem da spavam ja pijan, uzimam i otvaram neko belo vino koje god sam imao i pravim špricer pred spavanje. To sam tako želeo – govorio je Savić.

„SHVATIO SAM DA MENI NEMA POMOĆI“

– Shvatio sam da meni nema pomoći. Mislim, mislio sam da meni nema pomoći. Sa kim god da sednem i kome god se požalim, podelim s nekim, znate kad se sa nekim ispričate i bude vam lakše… Meni toga nije bilo. Ja da ispričam mogu, sve i isplačem se, sad, tu pred Vama, sednemo, ja tog trena možda kao budem okej, odem kući, ja sam opet loše. I onda sam sebe doživeo kao u nekoj prostoriji, kao da sam u ćošku neke tu prostorije, sklupčan. Tako sam sebe video. Video sam da nema izlaza, ne iz alkohola, nego iz mojih problema, da sam utučen. To je jako loš period mog života. Sam sam odlučio da krenem kod psihijatra – istakao je.

Tema, međutim, nije bila alkohol.

– Nije bila tema alkohol. Da ne shvatite pogrešno, nisam ja imao problem s alkoholom, ja sam ga svesno pio, uživao u tom trenutku, da sam ja imao problem s alkoholom, ja bih Vama rekao, ja mogu da Vam kažem s čim sam imao problem, s čim nisam, potpuno otvoreno i tu smo da razgovaramo, ali sam uživao u tome i onda sam shvatio da to stvara još veći strah od budućnosti. Savremenu anksioznost. Nije mi bilo pomoć. I onda sam otišao kod psihijatra i rekao sam: „Ja nisam dobro, ja se razvodim“. Psihijatar mi je prvo rekao: „Molim te, sačekaj par meseci“, misleći da je do mene, ja sam rekao: „Okej, znam zašto mi to izgovarate, ali za par meseci ću biti istog mišljenja“, jer sam siguran da ću se rastati… Onda sam na kraju seanse doživeo jedan šok gde mi je rekao: „Prepisaću vam lekove“. Kažem: „Nemojte, molim Vas“. „Moraš lekove, moralo je mnogo ranije da dođeš“. Ja kažem: „Molim Vas, nemojte, dajte da probamo zajedno“, ja nisam mogao da se pomirim s tim da ću ja piti lekove, nikada nisam nikakav lek pio – prisećao

Tada, Vladan je prestao da konzumira i alkohol.

– Nema alkohola. Ja kažem, od kada, dobro, eto, toliko o tome koliko sam imao problem s alkoholom. „Od ponedeljka kreni terapiju“. Alkohol nisam liznuo šest meseci, jesam posle šest meseci, kada je brat dobio dete i to sam popio dva viskija i razneo se – nasmejao se onda on.

– Imao sam vrlo težak period, ovde anđeo, ovde rogati (pokazuje na ramena) prosto dešavalo mi se nakon mesec, dva da izlazim sa seanse i da kažem: „Bože, meni ni lekovi ne mogu da pomognu, ja nisam dobro i dalje“. Pa mi bude dan kad sam dobro… I on mi je rekao: „Imaćeš promene“, ja kao okej, ali kad dođe ta promena i kad ja izađem sa seanse i kažem: „Meni pomoći nema…“ – pamti Vladan i dan-danas svoju mučnu borbu.

Za njega, ispostavilo se, stručna pomoć bila je i ona prava.

Kasnije, međutim, suočio se s još jednom jezom.

– …Taman mi je krenulo nabolje. Idem na terapiju, sve je super. I sedim kod stomatologa i zove me majka. Kako sam osetio, nije mi to prvi put da sam osetio, kada su mi strica ubili, mamin poziv sam nekako predosetio. Kad sam video da piše „mama“, znao sam da nešto nije u redu… Tako je (mamin tumor). I, ja kod stomatologa: „Gde si, sine?“, ja kažem: „Evo me kod stomatologa“. „Je l’ možeš da dođeš, tu sam i tu sam, kod lekara“, ja kažem: „Pa ne mogu, ja sam na stolici sad“, baš sam bio pod anestezijom, radio sam nešto. „Šta se dešava, da li je sve okej?“ Kaže:“Ma jeste…“, ja kažem: „Mama, šta je bilo, šta se dešava?“, kaže: „Pa, nije ništa našili su mi nešto“ i počinje na plače – prepričavao je, trudeći se da se ne rasplače.

Moja majka je jedna kraljica!

– Opet problemi, opet neki period pretežak za mene. Ja sam Devica u horoskopu i jako sam emotivan. Tu dolaze drugi problemi, pravi problemi. Da li će moja majka da ozdravi, da li će moja majka biti psihički jaka, da li će fizički jaka biti da izdrži hemioterapije, operaciju, zračenja. Nekako mi je delovala u startu da nije ona za to spremna. Jedino što sam tad želeo je da samo moja majka bude zdrava, ništa mi drugo nije bilo važno na svetu. I ona je s verom u Boga i uvek je verovala u Boga i uz pomoć BožIju uspela je da se izleči. Bogu hvala, sve je prošlo kako treba, to se završilo. Moja majka je potpuno sve to očistila. Moja majka je jedna kraljica i lavica, jedna neverovatna žena. I tu sam ja mnogo teže sve podneo. Iako sam se ja trudio pred njom da budem hrabar, mislim, ona oseća to, ne možeš ti majci da sakriješ.

Govoreći o svom ocu, s druge strane, kog smatra za najboljeg na svetu, otkrio je kako je kao mali doživeo traumu kada ga je on i to nekoliko puta zaboravio u vrtiću.

– Ne sećam se iz predškolskog nijednog dečaka, devojčice, imena. Prosto, to je meni bio jedan traumatičan period, a posebno traumatičan iz jednog razloga, to nikada nisam nikome pričao, ali pošto sam ovde kod Vas na terapiji… Moj otac je mnogo radio i majka, mnogo su radili, naravno da bi stekli za brata i mene. Došli su sa juga Srbije bez ičega i s ponosom mogu da kažem da su veoma stekli i uspeli za vreme svog života, ali su mnogo radili, toliko da moj otac zaboravi da me pokupi iz vrtića. Možete da zamislite kolika je meni to trauma bila, ja sa šest godina… To je kao kad ostavite psa, znate da pas misli da se više nikada nećete vratiti. Meni je to bilo… To se dešavalo nekoliko puta. Prosto, moj otac se trudio od haosa celog i načina života, dešavalo se da kasni, desilo se par puta, prosto da, pričamo otvoreno, da zaboravi da dođe po dete, iako je najbolji otac na svetu, moj otac je najbolji otac na svetu, ali prosto posmatrate da su svi roditelji došli po svoju decu, tvog roditelja nema.

PROČITAJTE JOŠ:

ŠOK U SVETU PLESA! Trener (35) optužen za napad na svetsku zvezdu, cela industrija u neverici: „Mislio sam da mi je prijatelj, nisam mogao da spavam i imao sam napade panike“

Hypetv.rs/E.B./Blic

BONUS VIDEO:

Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!

ČITAJTE NAS I NA HYPETV KANALIMA WHATSAPP, VIBER I TELEGRAM.

MOŽDA VAS ZANIMA:

JOŠ SAMO DVA DANA DO NAJVEĆEG SPEKTAKLA! Da li ste spremni za veče PUNO EMOCIJA I NAJVEĆIH HITOVA koje su vam spremili Miroslav Ilić i Hype produkcija?!