Aranđelovdan, druga najveća slava kod nas, okuplja brojne porodice i prijatelje.
Osećaj zaštite Svetog Arhangela Mihaila ostane u kući i kada poslednji gost ode. Ali u narodu postoji još nešto što retko ko pomene. Aranđelovdan i tišina kao produžetak blagoslova. U raznim krajevima postoje običaji za 22. novembar.
U istočnoj Srbiji se posebno pazi da se kuća tog jutra ne otvara ka spolja. Ne iznosi se ništa, ne daje se hrana, ne nosi se so ni hleb. Veruje se da se time čuva ono što je slava donela, da se ne iznese mir koji je ušao u kuću. Trpeza je skromna, tiha, bez muzike i bez velikih planova. Dan je samo za porodicu i za lagano pospremanje.
U Šumadiji domaćini rano ustaju, ali ne da bi napravili novu gužvu. Sto od slave se polako sređuje, sveća se ostavlja da dogori do kraja, a hrana se deli samo ukućanima. Šta je ušlo u kuću, tu i ostaje. Ne nose se činije komšijama, ne ide se u goste, ne započinju se teške priče. Ovo je dan koji se čuva tiho.
Na jugu Srbije običaj za Aranđelovdan je vrlo sličan. Ne iznosi se ništa pre podne, ne pravi se velika trpeza, ne dozvoljava se galama. U nekim selima veruju da je ovo dobar dan za molitvu za decu i njihovo zdravlje, jer se smatra da blagoslov od prethodnog dana još stoji nad kućom.
U Vojvodini je sve to nešto modernije, ali ideja je ista. Dan posle velike slave ne služi da se ponavlja slavlje, nego da se kuća smiri. Pali se kandilo, sprema lagan ručak, izbegavaju se novi počeci. Kažu da je to dan kada se dom vraća svom prirodnom ritmu, ali i dan u kojem se zahvalnost zadržava duže nego obično.
Hypetv.rs V.M./Alo
PROČITAJTE I:
