Potraga za ljubavlju često podseća na vožnju rolerkosterom ispunjenu usponima, padovima, nadama, razočarenjima i stalnim pokušajima.
Iako mnogi veruju da su razlozi neuspeha loša sreća ili pogrešan izbor partnera, često je istina da prepreke leže u nama samima. Dva osnovna obrasca ponašanja koja najčešće sprečavaju ljude da dođu do ljubavi koju traže često ostaju neprepoznata.
1. Traženje ljubavi spolja, a ne iznutra
Jedna od najvećih grešaka jeste oslanjanje na partnera da popuni prazninu ili pruži osećaj vrednosti koji nedostaje iznutra. Kada sve nade položimo na drugu osobu, veza postaje fantazija iluzija da će neko drugi izlečiti stare rane i popraviti našu sliku o sebi. To obično vodi do razočaranja.
Ako ne stavimo sebe na prvo mesto, ako svoje potrebe stalno potiskujemo zarad tuđih, onda učimo i druge da nas ne cene dovoljno. Ljubav tada postaje uslovna i zasnovana na idealizaciji, a ne na stvarnom prihvatanju. Pravi preokret počinje tek onda kada se izgradi zdrava slika o sebi i unutrašnja sigurnost.
2. Projekcija sopstvenih potreba na partnera
Druga česta prepreka jeste stavljanje celog emotivnog tereta na partnera – očekivanje da on bude izvor sreće, potvrde i ispunjenja svih potreba. Tada osoba često gubi deo sebe, ugađa i prilagođava se, verujući da će tako zadržati ljubav.
Međutim, upravo to ponašanje udaljava partnera i guši autentičnu povezanost. Kada krijemo svoja prava osećanja i trudimo se da budemo „savršeni“, zapravo ne dozvoljavamo da budemo viđeni onakvi kakvi jesmo. Bez ranjivosti nema ni prave intimnosti, a bez nje nema ni trajne ljubavi.
Kako izaći iz začaranog kruga?
Rešenje leži u tome da naučimo da volimo sebe i da ostanemo dosledni svom autentičnom ja. Tek kada sami sebi damo ono što nam je potrebno – poštovanje, pažnju i ljubav – možemo to isto da doživimo u vezi. Ljubav koja traje ne gradi se na idealizaciji i skrivanju, već na iskrenosti, ranjivosti i uzajamnom poštovanju.
