Zdravko Šotra, reditelj koji je obeležio epohu jugoslovenskog i srpskog filma, preminuo je danas u 93. godini života. Sa njim je otišao i poslednji deo jedne velike umetničke generacije — one koja je verovala da se dušom i emocijom stvara umetnost, a ne formulom!
NAPUSTIO NAS JE STVARALAC KOJI JE SANJAO VELIKE PRIČE!
Bio je čovek koji je voleo život, film i glumce. Govorio je da ga nije sramota što i u poznim godinama radi, jer mu ideje ne daju mira.
-Kada snimam, živim. Kad ne snimam, kao da me nema, -umeo je da kaže. Njegove reči najbolje opisuju i njegov opus — stvarao je dokle god je disao.
Rođen kao sedmo dete Mare i Đorđa Šotre, u hercegovačkim Dubravama, u kraju između Stoca, Čapljine i Mostara, Zdravko je odrastao u porodici koja je disala zajedno — i radila, i patila, i volela zajedno.
U gornjem čardaku njihove kuće čula se singerica njegove majke Mare, a deca su spavala na podu pored roditeljskog kreveta.
-Spavali smo svi zajedno, roditelji u krevetu, deca na podu, naravno. U prizemlju se kuvalo i obedovalo. To je bila naša mala, topla planeta, -govorio je Šotra.
Njegovo detinjstvo nije bilo lako, ali ga je pamtio po lepim stvarima — po đedu koji mu je pomogao da napravi prve korake, po berbi smokava i mirisu zemlje posle kiše. A onda je došao rat.
Porodica u jamama, bol u duši zauvek!
U Drugom svetskom ratu, njegova porodica iz Hercegovine doživela je užas kakav je teško i izgovoriti. U jame je bačeno trideset osam članova porodice Šotra. Među njima i njegova baka Savica, njene kćerke i unuke.
-Žive ljude bacati u jamu! Jedne na druge! Kakav demonski um može da smisli takav užas..., zapisao je Šotra u autobiografiji.
Bio je to bol koji ga je zauvek obeležio, ali i naučio da kroz umetnost prenosi ono najteže, a da nikada ne izgubi veru u ljude.
FILM ZA ŠOTRU NIJE BIO POSAO, VEĆ NAČIN ŽIVOTA KOJI SE PAMTI!
Njegovi likovi su bili ljudi od krvi i mesa, njegovi kadrovi delovi života, a njegova umetnost — čista emocija.
Kada se setimo Zdravka Šotre, setićemo se i scena u kojima se i plače i smeje u istom trenutku, scena koje su učinile da se prepoznamo na platnu.
Zdravko Šotra je otišao, ali njegovi filmovi neće nikada.
Ostaće upamćene rečenice iz filmova „Zona Zamfirova“ i „Ivkova slave“. Svaka rečenica nas je naterala da se zapitamo — koliko smo još uvek ljudi.
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
