DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN 1. OKTOBRA: Otvorena pijaca na Zelenom vencu, proglašena Narodna Republika Kina
1684. Umro je francuski pisac Pjer Kornej, pesnik moralne veličine i patriotskog i epskog zanosa, jedan od najznačajnijih predstavnika francuske klasične tragedije („Sid“, „Horacije“, „Sina“, „Poliekt“).
1754. Rođen je Pavle I Petrović Romanov, ruski car (1796-1801), sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu je štitio represijom i terorom, a 1798. pristupio je „Drugoj koaliciji“ (sa Engleskom i Austrijom) protiv Napoleona. Ubijen je 1801. u zaveri dvorskih oficira.
1878. U Nišu je otvorena prva gimnazija, a prve školske godine je upisano 49 učenika.
1892. Rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesorka Univerziteta u Beogradu („Problemi antičke estetike“, „Antička demokratija i socijalni problemi“).
1904. Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR je napustio 1925, a kada se prvi put vratio 1986. doživeo je trijumf na koncertima u Moskvi i Lenjingradu.
1910. Japan je izvršio aneksiju Koreje i uključio je u Japansko carstvo.
1914. Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.
1918. Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.
1924. Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen kao dan RTV Srbije.
1926. U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu.
1928. U SSSR-u je proglašena Prva petoletka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.
1938. Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete nakon Minhenskog sporazuma Nemačke sa Velikom Britanijom i Francuskom.
1943. Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.
1946. Međunarodni vojni sud u Nirnbergu je 22 zvaničnika nacističke Nemačke proglasio je krivim za ratne zločine u Drugom svetskom ratu. Na smrt je osuđeno 12, trojica na doživotni zatvor, a ostali na kazne od 10 do 20 godina zatvora.
1949. U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina na čelu sa Mao Cedungom. Za prvog premijera i ministra spoljnih poslova postavljen je Ču Enlaj.
1957. Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Džaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome.
1979. Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.
1982. Lider Hrišansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.
1988. Umro je srpski i jugoslovenski filmski glumac Pavle Vuisić, koji se proslavio u mnogobrojnim filmovima i televizijskim serijama („Šešir gospodina Vujića“, „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Parče plavog neba“).
1988. Mihail Sergejevič Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR umesto Andreja Gromika koji je prethodnog dana penzionisan. Tvorac političkih i privrednih reformi, Gorbačov je bio i poslednji lider Sovjetskog Saveza.
1989. Danska je kao prva zemlja u svetu dozvolila brak homoseksualaca.
1996. Savet bezbednosti UN ukinuo je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. zbog njene umešanosti u rat u Bosni.
1997. Policija je grubom silom rasturila mirne demonstracije albanskih studenata u Prištini i još pet gradova na Kosovu. Studenti su zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.
1999. U Beogradu je umro doajen beogradske operske scene, prvak Opere Narodnog pozorišta Miroslav Čangalović.
1999. Ruske snage ušle su u Čečeniju nakon što su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.
2000. Širom Srbije nastavljeni su protesti građana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle su u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.
2003. Na parlamentarnim izborima u Ruandi pobedila je partija Patriotski front Ruande, predsednika Pola Kagame. To su bili prvi višestranački izbori u Ugandi od 1962. godine, kada je zemlja prestala da bude belgijska kolonija.
2006. U Bosni i Hercegovini održani opšti izbori, šesti po redu otkako je u ovoj zemlji okončan građanski rat; U Austriji održani parlamentarni izbori; U Mađarskoj održani lokalni izbori; Održani lokalni izbori u sedam opština u Srbiji.
2012. Na parlamentskim izborima u Gruziji pobedila je koalicija „Gruzijski san“ Bidžina Ivanišvilija i preuzela vlast od partije dotadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija „Jedinstveni nacionalni pokret“.
2012. Počeo popis poljoprivrede Srbije, prvi nakon 1960. godine.
2013. U Bosni i Hercegovini počeo popis stanovništva, prvi posle 22 godine.
2015. Trinaest ubijenih, sedam ranjenih, bilans je oružanog napada 26-ogodišneg mladića na koledžu Umkva u američkoj severozapadnoj državi Oregon.
2017. U Kataloniji, jednoj od sedamnaest španskih autonomnih regija, održan je referendum na koji je izašlo 42,3 odsto od 5,34 miliona Katalonaca s pravom glasa, od kojih je za nezavisnost od Španije glasalo je 2,26 miliona. Španske policija zatvorila je 440 biračkih mesta uz upotrebu sile pri čemu je povređeno oko 880 građana i policajaca.
2018. Preminuo je velikan francuke šansone Šarl Aznavur. Tokom sedam decenija karijere, komponovao je 1.000 pesama, prodato je više od 100 miliona nosača zvuka s njegovim pesmama. Glumio je u više od 60 filmova.
BONUS VIDEO:
Hypetv.rs/B92 V.J.
