Više od 400.000 Srba ostaje bez socijalne pomoći: Najavljeno ukidanje ove naknade

Zbog visoke inflacije i rasta troškova života, iznosi socijalne pomoći poznate kao Bürgergeld (građanski dodatak) u Nemačkoj su znatno povećani tokom poslednje dve godine.

U 2025. godini država planira da izdvoji oko 10% više sredstava za ovu namenu nego prethodne godine, ali je istovremeno najavljeno da se dalja povećanja za sada zaustavljaju.

Ova promena može imati značajan uticaj i na više od 400.000 državljana Srbije koji u Nemačkoj žive bez stalnog zaposlenja ili aktivno traže posao.

Rast rashoda opterećuje budžet

Prema podacima Ministarstva socijalnih poslova Nemačke, ukupni izdaci za Bürgergeld u 2023. godini iznosili su čak 46,9 milijardi evra – što je skok od četiri milijarde u odnosu na 2022. godinu. Pravo na ovu pomoć ostvarilo je oko 5,5 miliona ljudi, uključujući i decu, dok je među njima nešto manje od četiri miliona osoba bilo radno sposobno, odnosno u mogućnosti da rade najmanje tri sata dnevno.    

Gotovo polovina pomoći ide stranim državljanima

Od ukupno isplaćenih sredstava, nemački državljani su dobili 24,7 milijardi evra (52,6%). Dok su stranci primili 22,2 milijarde (47,4%) – što je gotovo isti odnos kao i prethodne godine. Među stranim korisnicima naročito se izdvajaju ukrajinske izbeglice. Koje su u velikom broju stigle u Nemačku od početka rata 2022. godine. Samo njima je ove godine isplaćeno oko 6,3 milijarde evra. Dok je još 7,4 milijarde otišlo građanima iz osam najvažnijih zemalja azilantskog porekla.

AfD oštro protiv pomoći za strance

Desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) iskoristila je ove podatke kako bi uputila oštru kritiku vladajućoj politici. Poslanik Rene Špringer izjavio je da „rashodi za Bürgergeld izmiču kontroli“ i pozvao na ukidanje prava stranaca na ovu vrstu socijalne podrške.   

Stručnjaci umiruju: Nema mesta za paniku

Iz Savezne agencije za zapošljavanje poručuju da je ovakav porast posledica inflacije i zakonski propisanih korekcija iznosa u 2023. i 2024. godini, ali da se dalje povećanje ne očekuje, jer su stope već zamrznute.

Ekonomista Enco Veber objašnjava da se izbeglice suočavaju sa brojnim izazovima pri ulasku na nemačko tržište rada. Posebno zbog nedostatka znanja jezika i kvalifikacija. Dok domaći radnici često brzo pronađu novi posao nakon gubitka prethodnog. „Ključni izazovi su dugoročna nezaposlenost i nedovoljna integracija“, upozorava Veber.

Dodaje i da se zapošljavanje među Ukrajincima popravlja – sa 24,8% u oktobru 2023. na 33,2% u ovom trenutku – ali ističe da je nužno dodatno ubrzati jezičke kurseve i stručne obuke.

Sindikalne organizacije brane pravo na pomoć

Nemačka konfederacija sindikata i Socijalni savez (SoVD) kategorično odbacuju zahteve AfD-a, podsećajući da Nemačka ima potrebu za imigracijom i da svaki čovek mora imati pravo na osnovna sredstva za život u kriznim vremenima.

– AfD ne nudi rešenja, već samo širi mržnju i podele – navode iz sindikata. SoVD dodaje da su ovakve poruke opasne jer potpiruju društvenu netrpeljivost i zavist, suprotstavljajući ljude jedne drugima.

Zaključak stručnjaka je da iako je građanski dodatak trenutno značajan izdatak za državni budžet. To ne bi trebalo da bude razlog za ukidanje pomoći, već podsticaj za efikasnije uključivanje korisnika – kako domaćih, tako i stranih – u tržište rada.

Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!

ČITAJTE NAS I NA HYPETV KANALIMA WHATSAPP, VIBER I TELEGRAM.

HypeTv.rs / N.Š.