Vodič kroz anksioznost
Novo izdanje nedeljne emisije na koju ste navikli je stiglo.
„Male stvari“ sada donose odgovore na ova i brojna pitanja od voditeljke Snežane Dakić, kao i od ovonedeljnih gošći.
Psihoterapeutkinja Ivana Sinđić je slikovito opisala kako se manifestuje anksioznost.
„Neko vrti samo te misli u vidu briga. Šta ako se deci nešto desi, dobijem otkaz nakon razvoda… Da li ću moći sama? Ali neko ima i te telesne simptome, toga ne treba da se plaši. Nekom se vrti u glavi, zuji mu, jedva hoda, plaši se da će se od straha onesvestiti. Ruke im drhte, pritisak u glavi, trnu delovi tela… Masa je telesnih simptoma. Sve je to anksioznost. Kada to primetimo, ne treba da mislimo da ludimo. Dešava nam se poremećaj straha. Dve trećine psihijatrisjkih pacijenata boluju od anksioznosti. Ostalo su druge bolesti“, izjavila je Jelena Sinđić i dodala da, ako se to ne leči, može da pređe u depresiju.
Vodič kroz anksioznost
Kako anksioznost može da postane ozbiljan problem kod čoveka u razvoju, pa i kod deteta.
„Dete raslo perfektno, ali anksiozni mladi čovek nema traume, ništa. To su anksiozne strukture ličnosti i nastaju prilikom prikupljanja stresa i trauma kroz život. Ako živimo, recimo, sa roditeljima koji stalno strahuje. Onda dete uči – ovako se živi! Ako se mama plaši, znači da i ja treba da se plašim. Hormoni stresa šire se po porodici. Mama je pod stresom, znači biće i tata. Zbog njih će biti i dete. Onda postoje druge stvari – zlostavljanje, zanemarivanje deteta. Ukoliko ste se plašili svoje mame koja vas je kritikovala, tukla, zanemarivala… Ili ste se osećali nesigrni, 90 odsto ćete imati anksioznost kroz život. Zatim, neke traume poput silovanja. Razvod, rat, saobraćajna nesreća…“, objasnila je ona.
Šta je, sa druge strane, u emisiji je gostovala i Jelena Dimitrijević, voditeljka, koja je opisala kroz kakve probleme je prolazila.
Pogledajte putem sledećeg linka „Male stvari“:
Hypetvrs V.M.
