„PLAKAO SAM“: Boki Leksington bio u SAMICI! „NAJGORE je što ne znaš kad ćeš izaći“

– Nepunih devet godina sam imao kada je počeo rat. Bio sam dole za vreme rata do kraja ’92 godine. Otac mi je bio ranjen 9. novembra… Radio je u kasarni za razmenu zarobljenika i vraćao se sa posla kada je ranjen, snajper ga je pogodio. Planovi mojih roditelja su bili da se rat završi i da ostanemo tu gde jesmo ali eto, nažalost, sudbina je htela drugačije – rekao je i dodao:

– On je ranjen prebačen na VMA… onda smo mi vrlo brzo otišli za Podgoricu, bili smo tamo nekih dve godine. Dva razreda sam završio u Podgorici, a onda sam od petog razreda u Beogradu evo do dana današnjeg.

„PLAKAO SAM“

Bojan je prošao i kroz još veoma teških perioda, a jedan od njih je bio i kada je završio u samici.

– 2006. godina je to bila, ne znam koliko sam tada imao godina, ja sam više to i zaboravio. Kako je završen slučaj sa pozitivnim ishodom po mene i po sve nas. Za period 2001. – 2002. godine su me teretili – priseća se Bojan računajući koliko je tada imao godina.

– Dobro, sve se preživelo, svašta se preživelo… Nisam ni na te dane gledao teško, ja sam trenirao, nešto sam pevao stalno… Jedina je agonija što ne znaš kada ćeš izaći. Sada kada gledam iz ovog ugla ne, nije bila agonija. Bilo je to žestoko, iznenada, na pravdi Boga, čovek kada se opasulji kada shvati šta se dešava, treba mu vremena. Ali, sada kada gledam na to okej, sve je to bila jedna velika nepravda i ostavila sigurno traga na sve nas – bio je iskren, pa je nastavio:

– Sad sa ove tačke gledišta gledam kao na jedno veliko iskustvo, ojačalo me je baš. trenirao sam, čitao, dosta sam knjiga pročitao, sećam se. Donosila mi je sestra od mog kuma, ona je imala pravo da me obilazi.

„PLAKAO SAM“