Svako ko je pravoslavne vere OVO MORA DA ZNA! Evo šta tačno simbolizuje badnjak!
Svako ko je pravoslavne vere ovo mora da zna!
Foto:Shutterstock
Etnolog Vesna Marjanović izjavila je danas da su običaji za Badnji dan i Božić jedinstveni kada su u pitanju kanoni Srpske pravoslavne crkve. Ali da je svaka mikrosredina izgradila svoje oblike ponašanja. Kao i da su se ti običaji, pod uticajem vremena, dosta promenili.
– Badnji dan je poslednji posni dan u božićnom postu, kada se priprema hrana i okuplja porodica za doček rođenja Isusa Hrista. U seoskim domaćinstvima se unosi slama, sprema se pasulj, spremaju se suve šljive i orasi, a sledi darivanje dece. Uglavnom se sklanjaju svi oštri predmeti, jer se verovalo da mogu preci da se povrede. Verovalo se da su na Badnji dan živi i njihovi pokojnici zajedno – rekla je Marjanović, pa dodala:
– Ritualno se po badnjak išlo u zoru, mada je bilo slučajeva i kada su na Badnje veče to radili, jer su ujutru bili uposleni. Tako se zapravo radilo posle Drugog svetskog rata. Kada Badnji dan nije bio slobodan dan i kada su ljudi došli sa posla, pa išli u seču badnjaka uveče. kazala je ona.
Svako ko je pravoslavne vere ovo mora da zna!
Marjanović ističe da badnjak, kao sveto drvo, simbolizuje duše predaka i oprost precima:
– Kada se sekao badnjak, nosio se mali kolačić i vino, a gledalo se da drvo padne na istočnu stranu. Danas, koliko sam posmatrala, to ne gledaju. Mesto koje je sad na neki način ranjivo, daruje se tim kolačem i posipa vinom kako bi se iskupili gresi. U seču je uglavnom išao najstariji član porodice sa nekim mlađim, uglavnom detetom. Deca su nam u svima ovim praznicima neka vrsta kopče za prenos tradicije.
Ona dodaje da je običaj bio i da se badnjak, nakon što se donese kući, nasloni na istočnu stranu zida.
– Čekalo se veče da se badnjak unese i iseče –
Kada je reč o urbanim sredinama, badnjak se danas najčešće kupuje na pijaci što je, kako dodaje, običaj koji je nastao između dva Svetska rata.
– Poslednjih 10 godina koliko sam ja ispratila, na pijacama ima i nekog žita, pšenice. Sve ono što je za poljoprivredno domaćinstvo važno, a ne za nas u urbanim sredinama – kazala je ona.
Pravljenje česnice se, kako navodi, razlikuje od mesta do mesta, ali je običaj da se stavi komad drveta, jarma, kukuruza i pasulj.
– Negde se pravi od kukuruznog i pšeničnog brašna, a severno od Save i Dunava je poput suve pite. Ko pronađe paru, veruje se da je srećnik cele godine, a domaćin otkupljuje tu paru od onoga ko je pronašao i stavlja je kod ikone. Na moje pitanje šta čine sa tom parom, kažu da kupuju so jer to je ono što je u prošlosti bila retkost i dragocenost – rekla je Marjanović.
Govoreći o položajniku, Marjanović navodi da on mora da bude uspešan kako bi donosio napredak domu:
– Obično je to bio stariji muškarac, ali danas su to uglavnom unuci i devojčice. I danas je svejedno da li je položajnik muško ili žensko dete.
Dodaje da je hrišćanska crkva usvojila mnoge paganske običaje dajući im hrišćanska tumačenja.
– Badnjak i te lomače koje mi gledamo svake godine, zapravo je bilo paljenje kako bi pomogli mladom suncu da ojača. Dakle, ta vatra je trebalo da ima snagu da pomogne mladom bogu, a mladi bog je bio Sunce – zaključila je.
Hype tv.rs/Tanjug/M.K.