„NEPRAVEDNO PRED BOGOM OSUĐENI“! Verica Rakočević i Radoš Bajić na ivici suza u prihvatilištu: „Kad god sam htela da je pomazim, ona se izmicala“

– Sećam se jednog mladića, imao je 16 godina, želeo je košulju, on je mene toliko zagrlio, plakao. Najslađa mi je sada bila devojčica kojoj sam dala parfem, a ona me gleda i kaže: “Jao što ste vi lepi”. Svaka njihova reč je istinita, iz duše. Divno je kad vidite da se napušteni srnići pretvaraju u prave jelene, srndaće i srne, zahvaljujući ovom prihvatilištu.

Radoš Bajić ističe da je bez obzira na obaveze koje ima, dolazak u prihvatilište i susret sa ovim mališanima uvek prioritet.

Foto ATAImages

– Moram vam reći da je ovo na neki način tradicionalna stvar, svake godine sam pozivan na druženje sa decom. Bez obzira koliko sam zauzet i koliko imam obaveza ovo je prioritet. Ovoj divnoj dečici koja su nepravedno pred Bogom osuđena da žive bez roditeljske ljubavi mi kao društvo moramo dati deo dobrote, ljubavi i podrške. Kako bi nastavili da se pronalaze u životu – kaže on, otkrivajući da li ga je iznenadila skromnost dece kada su želje u pitanju:

„Najvažnija je ljubav i podrška“

– Najvažnija je ta ljubav i podrška, to njima treba. Ja imam četvoro unučadi koja rastu i koja su ista kao sva druga deca. Naša deca su naša budućnost, perspektiva i opstanak. Za ovu decu bez roditelja, prema kojima je usud bio nepravedan mi moramo pokazati poštovanje, da smo ljudi i podariti im deo topline i ljubavi koja je potrebna svakom biću.