IZBORI MOGU DA SE ZAVRŠE I NEREŠENO! Evo šta se dešava u tom slučaju
IZBORI MOGU DA SE ZAVRŠE I NEREŠENO!
Današnji predsednički izbori u SAD mogli bi da donesu iznenađenje. Odnosno moguć je nerešen rezultat! E a ono što sve zanima jeste šta se dešava u tom slučaju.
Ovo se do sada desilo samo dva puta u istoriji, ali sada su stvoreni uslovi za čak tri scenarija u kojima bi i Kamala Haris i Donald Tramp završili sa jednakim brojem elektorskih glasova.
Kamala Haris, kandidatkinja Demokratske stranke, prema najnovijim anketama ima gotovo sigurna 226 elektorska glasa, pa joj fali još 44 da bi došla do potrebnih 270. S druge strane, Donald Tramp, kandidat Republikanaca, može da računa na sigurnih 219 elektora, ali mu je potrebno još 51 za pobedu.
IZBORI MOGU DA SE ZAVRŠE I NEREŠENO!
Preostalih 93 elektorskih glasova nalazi se u sedam tzv. „swing“ država – Nevadi, Arizoni, Viskonsinu, Mičigenu, Pensilvaniji, Severnoj Karolini i Džordžiji, gde je trka izuzetno neizvesna. Postoje tri kombinacije koje bi dovele do toga da oba kandidata završe sa po 269 glasova:
- Tramp pobedi u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu i Nevadi, dok Haris osvoji Džordžiju, Severnu Karolinu i Arizonu.
- Tramp osvoji Pensilvaniju, Severnu Karolinu i Mičigen, a Haris Džordžiju, Arizonu, Viskonsin i Nevadu.
- Tramp pobedi u Pensilvaniji, Džordžiji i Mičigenu, dok Haris osvoji Severnu Karolinu, Arizonu, Viskonsin i Nevadu.
U svakom od ovih slučajeva, rezultat bi bio izjednačen na 269 elektorskih glasova za oba kandidata.
Ako na kraju broj glasova ostane izjednačen, predsednika biraju članovi Kongresa prema pravilima Dvanaestog amandmana Ustava SAD. Novi Kongres, koji će biti izabran sada i zvanično počinje s radom 3. januara, birao bi predsednika, dok bi Senat izabrao potpredsednika. Kongresna istraživačka služba procenjuje da bi taj proces mogao da se održi 6. januara, nakon što se elektorski glasovi zvanično prebroje.
Da li će do ovakve situacije zaista doći, saznaćemo u izbornoj noći između 5. i 6. novembra.
Hypetv.rs/alo/J.V.
