VUČEVIĆ NA OBELEŽAVANJU DANA SEĆANJA NA STRADANJE U JAJINCIMA: Sloboda je jedini garant da se ovi užasi nikada više ne ponove

Vučević na obeležavanju dana sećanja na stradanje u Jajincima

U Spomen-parku Jajinci obeležen je Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja na stratištu u. Jajincima, a predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je da će. Vlada učiniti sve da se na dostojanstveniji način čuvaju sećanja na stradalnike ubijene na tom mestu, kao i da će učiniti sve što je potrebno da se čuva i poštuje ovaj spomen-kompleks.

Vučević je na obeležavanju, kao izaslanik predsednika. Republike, istakao da su Jajinci mesto sećanja, tuge i bola, kao i mesto opomene i kolektivne savesti svih nas. On je rekao da je važno da sačuvamo mir i u ovim teškim vremenima.

– Čuvamo svim sredstvima mir i pre svega našu svetu slobodu. Ona je jedini garant da se ovi užasi nikada više ne ponove – naglasio je Vučević.

Naveo je da se 20. vek može nazvati vremenom strašnog suda za pojedine narode i da je od 1912. do. 1945. godine više od dva miliona Srba izgubilo živote usled ratnih dejstava i politika okupacionih režima.

– Srbi su prvi u Evropi tokom trajanja. Prvog svetskog rata na svojoj koži iskusili šta znače koncentracioni logori za civilno stanovništvo. Nezamislivo istrebljivanje i satiranje srpskog stanovništva, kao da je postavilo idejne pretpostavke za zlo koje će uslediti u. Drugom svetskog ratu. Drugi svetski rat sručio se na našu otačbinu, usledila je surova i teška okupacija – rekao je premijer. 

On je podsetio da je samo u Beogradu u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine ubijeno više od 2.000 ljudi. 

– Početak aprilske okupacije sa sobom je doneo i koncept industrijalizovanog genocida, koji je sa sobom ostavio brojne rane, zbog koje i. Beograd i cela Srbija danas tuguje i žali. Bivše vojno strelište u blizini Jajinaca izabrano od strane okupacionih nemačkih vlasti kao prostor za pogubljenje, a procene govore da je stradalo više od 80.000 ljudi – naveo je Vučević.

Podsetio je da su na Jajince masovno dovođeni i ubijani Srbi, Jevreji,. Romi, kao i članovi i pristalice pokreta otpora, jednog i drugog i naglasio da je zadatak istoričara da istraže živote žrtava i prikupljaju njihove biografije kako bismo jasno i trevezeno mogli da shvatimo pravu veličinu gubitka.

– Danas preporođena Srbija okrenuta je prema ovom mestu masovnog stradanja, kao i svim našim stratištima, sa dužnim pijetetom i poštovanjem, bez ikakve politizacije žrtava – istakao je Vučević. 

Dodao je da mi sami moramo da učimo decu da na. Jajincima leže naši preci i da niko drugi to neće činiti osim nas, a da bi mnogi voleli da se o srpskim žrtvama ne priča. 

– Hoće da nas ubede da se one nisu desile. Nameće nam se narativ da smo mi narod dželata, a zapravo smo narod žrtva. Šta drugo može biti nego žrtva kada je po zvaničnom naređenju naših sto života vredelo kao jedan nacistički – naveo je Vučević.

Istakao je da masovno ubijanje Srba danas predstavljaja važnu lekciju za čitavo čovečanstvo. 

Milinko Čekić, preživeli logaraš iz Jasenovca, rekao je da strašan zločin u Jajincima ne sme biti zaboravljen. 

– Takav zločin i posle 80 godina ne možemo da zaboravimo, tim pre što oni koji bi trebali da se stide, izvinjavaju i traže oprost i dalje veličaju te zločince kao nacionalne heroje. Ne mogu da ne govorim i o hrvatskim ustašama koji su svoje ruke okrvalili krvlju više hiljada logoraša sa. Beogradskog sajmišta koje su njima Nemci poslali na klanje. I danas se ponose time i čine sve da život ono malo. Srba što je ostalo u Hrvatskoj učine nešto težim – rekao je Čekić.

On je podsetio da su hrvatske vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji sve čini da se odnose sa. Hrvatskom učine normalnim, vratile sa granice kada je otišao da obiđe. Jasenovac i ukazao da su odnosom prema predsedniku Srbije pokazale odnos prema celom srpskom narodu.

On se zahvalio rukovodstvu Srbije što je donet zakon i što je počela rekonstrukcija logora na. Starom beogradskom sajmištu i istakao da, pored toga što se radi na projektima razvoja, predsednik. Srbije brine i o projektima memorijala. 

Streljanja u Jajincima trajala su od jula 1941. do novembra 1943. godine, a nemački Gestapo je od 8. novembra 1943. do 2. aprila 1944. godine vršio ekshumaciju i spaljivanje leševa, kako bi sakrio tragove zločina. 

Komisija za utvrđivanje ratnih zločina formirana odmah po završetku Drugog svetskog rata, nakon istrage je iznela podatak da je na stratištu u  Jajincima stradalo 80.000 ljudi. 

Spomen-park Jajinci ima više segmenata i njegovo formiranje počelo je 7. jula 1951. godine postavljanjem spomenika na samom ulazu u spomenički kompleks.  

hypetv/Alo!