NI VESNA NI SLAĐA: Ona je bila PRVA ljubav Đoleta Đoganija!
Znamo ga kao pevača, plesača i koreografa koji je popularnost stekao devedesetih, ali retko ko je upoznat sa činjenicom da je pre svega toga Đole Đogani bio juniorski reprezentativac Jugoslavije u atletici.
https://www.instagram.com/p/CaAQmmCMl_l/?utm_source=ig_web_copy_link
U susret „Svetskom prvenstvu“ koje će ove godine biti održano u Beogradu, od 18. do 20. marta, Đole je podelio priču o svojoj prvoj ljubavi – atletici. Ovaj sport ga je, kaže, naučio upornosti i istrajnosti, ali i promenio njegov život iz korena.
‒ Već u osnovnoj školi pokazao sam afinitete prema atletici. Rado sam učestvovao u krosevima, osvojio sam mnogo pehara i medalja za svoju školu. Takmičio sam se sa đacima iz Beograda, ali i cele Jugoslavije. Kada sam imao 14 godina, primetio me je drugar koji je trenirao u „Crvenoj zvezdi“. Rekao mi je da sam rođeni atletičar i da bi trebalo da treniram taj sport. Odlučio sam da poslušam njegov savet i tako je sve počelo.
Trenirajući, Đole se pronašao u srednjoprugaškim disciplinama trčanja na 800, 1.000, 1.500 i 3.000 metara, gde je postizao odlične rezultate i u kojima se najčešće takmičio.
‒ Zauvek ću pamtiti da je jedan od mojih najboljih rezultata bio 1.57 minut u trci na 800 metara u konkurenciji atletičara iz cele Jugoslavije ‒ priseća se Đole koji je ubrzo obio poziv za juniorsku reprezentaciju Jugoslavije.
‒ Kada sam imao 18 godina, treneri i selektori su me pozvali u juniorsku reprezentaciju Jugoslavije. Za mene je to bilo veoma značajno iskustvo jer se tada promenio i moj život. Počeo sam da putujem, da upoznajem ljude, radim na sebi, a do tada sam bio gradsko dete koje nije izlazilo iz Beograda. Sećam se odlaska u Medulin kod Pule, priprema na Kopaoniku, raznih putovanja po Jugoslaviji. Bio je to jedan od najlepših perioda mog života ‒ priznaje Đogani.
Iako kaže da je atletika bila njegova prva i najveća ljubav i priznaje da bi više voleo da ga ljudi pamte kao legendu sporta, nego kao plesača i pevača, život ga je odveo u svet muzike i plesa. Ističe da je to zato što je bio mlad i radoznao. Želeo je da se oproba u raznim stvarima, pa je igrom slučaja baš na treningu upoznao devojku koja ga je pozvala da bude deo njene plesne grupe. Odlučio je da i plesu da šansu i ne sluteći da će ta odluka uticati na to da postane poznata estradna zvezda.
‒ Mislim da me je ples omeo u sportskoj karijeri jer nisam bio usredsređen isključivo na atletiku. Na plesu sam se zaljubio u Dušicu Ožegović, koja je tada bila veoma popularna jer je bila zaštitno lice fudbalske reprezentacije Jugoslavije. Sve češće sam odlazio tamo kako bih bio u njenom društvu i to mi je oduzimalo vreme i energiju za atletiku. To sam osetio na jednoj od poslednjih trka u kojoj sam učestvovao, kada nisam bio zadovoljan svojim vremenom, pa sam ubrzo prestao da se bavim sportom.
Priznaje, kroz atletiku je naučio najvažniju životnu lekciju.
‒ Prva i najvažnija stvar koju sam naučio baveći se atletikom jeste da nije bitna pobeda ‒ bitno je vreme. Cilj bi trebalo da bude postavljanje ličnog rekorda i pobeda sebe. Atletika je promenila tok mog života. Promenila je način mog razmišljanja. Upornost i istrajnost uče se kroz sport. Zahvaljujući ovom iskustvu umem da cenim život i svaki postignuti uspeh. Mislim da je ovakva lekcija potrebna svakoj mladoj, ali i odrasloj osobi ‒ zaključio je Đole.
IZVOR: ESPRESO.RS/HYPETV.RS
