Običaji na Veliku sredu
Obeležava se danas Velika sreda, bliži se najradosniji hrišćanski praznik koje se slavi u nedelju 5. maja. A mi vam prenosimao kakvi običaji se vezuju za današnji dan!
Velika sreda je dan kada se u crkvi obavlja obred osvećenja jeleja, jedne od sedam svetih tajni. Crkva se molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga, a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo koje se dogodilo posle toga
Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene Liturgije kao i sa čitanjem molitve Svetog Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni. Služi se Veliko povečerje i nose se crne odežde. Pre Liturgije sveštenik čita molitvu koja glasi: „Vladiko mnogomilostivi..“ koja se tokom čitavog Velikog posta čita na kraju Velikog povečerja. Prilikom čitanja ove molitve, svi prisutni u hramu čine velike poklone do zemlje.
Običaji kažu da kod kuće dan treba provesti u miru i u molitvama. Dozvoljeno je da se obavljaju kućni poslovi, ali se savetuje da se izbegavaju veselja i da se ništa ne proslavlja. Dan treba da prođe u iščekivanju Vaskrsa. Na Veliku sredu preporučeno je da se ne šije. Tokom Strasne nedelje koja je počela pre dva dana ne treba ni prati veš, prema verovanju.
U Negotinskoj krajini poštuje se običaj čupanja burijan-biljke za koju se veruje da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Burijan je biljka koja je poznata još iz praslovenske zajednice, a u narodnoj medicini je našao višestruku primenu. U nekim delovima Srbije, recimo u Leskovačkoj Moravi, na veliku sredu počinju da boje uskršnja jaja. Prvo obojeno jaje se naziva izmamak, a bojeno je uz bajanje i smatrano je lekovitim.
Hypetv.rs/bliczena/J.V.
