Sve je u balansu!
Psihološku teoriju o idu, egu i super-egu formulisao je Zigmund Frojd.
Id funkcioniše po principu zadovoljstva. Ne vodi računa o principu realnosti. Id je iracionalan, impulsivan, sebičan i asocijalan. Id ne vodi računa o realnosti i o zahtevima i zabranama sredine.
Ego nastaje iz Ida. Počinje da se formira u prvoj godini života. Razvija se postepeno kroz uticaje spoljašnje sredine i doživljenih iskustava. Predstavlja najaktivniji deo ličnosti. Obuhvata: svesno mišljenje, govor, opažanje, pamćenje, učenje, rasudjivanje i motorno reagovanje (tj. delovanje). Pored kontakata sa Idom ima kontakte sa objektivnom stvarnošću. Kasnije se povezuje i sa Super-egom.
Super-ego nastaje usvajanjem prvo roditeljskih, a kasnije i društvenih zahteva i zabrana.
Dakle, sve je u balansu!
ŠTA RADITI KAD NAS EGO NADVLADA?
Ego zapravo može biti izvor velike patnje. Ego predstavlja uverenja koja imamo o samome sebi.
To su naše misli, osećanja i uspomene. To je kombinacija racionalnog, moralnog, intuitivnog i instinktivnog. Ego se zapravo vrlo često definiše kao nešto loše i negativno. Ali ego može predstavljati nešto dobro i ljubazno.
Deluje na različite načine, ne mora uvek biti bezobziran. Ako vaš ego uvek iznova ispašta, onda je fokus da zadovoljite očekivanja i želje drugih ljudi.
Može vam zadati niz problema. Ako mislite da imate veliki ego, postavite sebi sledeća pitanja:
Jeste li fokusirani na sebe i nemate saosećanja prema drugima?
Osećate li poteškoće kada je su u pitanju promene?
Stavljate li sebe uvek na prvo mesto?
Je li vam izuzetno važno šta drugi misle o vama?
Odnosite li se prema drugima sa manjkom poštovanja?
Kada vam neko povredi ego, koliko vam to smeta?
Ukoliko je većine odgovora potvrdno, imate problem sa egom. To se može čak objasniti i kao narcizam. Nezdravi ego uvek želi više. Nikada ne uživa u onome što jeste.
U balansu je sve!
