Ako se ne leči…
Astma, hronična bolest koja pogađa pluća, uzrokuje ponavljane epizode (poznate kao napadi astme) kratkog daha, stezanja u grudima i noćnog ili ranojutarnjeg kašlja.
Napadi kašlja i otežano, čujno disanje su dva tipična simptoma astme, hroničnog oboljenja pluća. Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO – WHO), astma je najčešća hronična bolest među decom.
Naravno, ovo ne znači da odrasli ne oboljevaju od astme. U 2019. godini procenjeno je da više od 262 miliona ljudi širom sveta ima astmu.
Svi smo čuli za ovu bolest ali da li znamo koji su njeni uzroci i simptomi i kako se leči?
U Srbiji sa astmom živi oko 10 odsto stanovnika. Kako reagovati na vreme, prepoznati simptome, započeti lečenje i držati bolest pod kontrolom pitanja su koja najčešće muče ove pacijente.
Doktor Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije, naglašava da uz pravilnu i redovnu terapiju astma može da se drži pod kontrolom.
– Sezona je respiratornih infekcija i pulmolozi su spremni na povećan priliv pacijentata, rekao je dr Mihailo Stjepanović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Pored pacijenata sa hroničnim bolestima kod kojih dolazi do pogoršanja, veliki je broj i bolesnika sa respiratornim infekcijama i pneumonijama koji često moraju da budu hospitalizovani u Klinici za pulmologiju.
Astma simptomi
Astma je jedna hronična i reverzibilna bolest koju karakteriše opstrukcija u disajnim putevima na dejstvo različitih faktora.
– Deli se na blagu, umerenu i tešku, a na Klinici se primenom biološke terapije leče oni pacijenti koji su u svim koracima lečenja astme – inhalacionom terapijom kortikosteroidima, bronhodilatatorima, inhibitorima leukotriena, teofilinskim preparatima – nisu postigli kontrolu bolesti i imaju više od dva pogoršanja koja su zahtevala sistemsku primenu kortikosteroida, moraju da budu podvrgnuti biološkoj terapiji, objašnjava dr Stjepanović.
– U Klinici za pulmologiju postoji konzilijum koji se sastoji od najmanje tri pulmologa koji donosi takvu odluku.
Inače, to su pacijenti mlađe i srednje životne dobi, uglavnom pacijenti koji imaju brojne komplikacije lečenja osnovne bolesti i koji imaju problema sa osteoporozom, sa gojaznošću, sa dijabetesom i brojne posledice dugotrajnog uzimanja kortikosteroida, koje nekada traje i godinama – napominje doktor.
Zahvaljujući biološkoj terapiji ovi pacijenti više na troše zdravstvene resure, ne posećuju lekara tako često, ne interveniše služba hitne pomoći, ne moraju da budu hospitalizovani, ne primaju više kortikosteroide, već primaju jednu injekciju na mesec ili dva dana i imaju izuzetno dobar kvalitet života.
Šta izaziva astmu?
Faktori koji utiču na razvoj astme dele se na one koji se vezuju za samog domaćina, i na faktore spoljašnje sredine.
– Kod domaćina je genetska predispozicija, rast i razvoj pluća, pol i godine. Faktori spoljašnje sredine su alergeni – polen trave, polen korova, buđ, životinjska dlaka, zatim stres, socio-ekonomski faktori, pušenje i aktivno i pasivno, aerozagađenje.
Uzroci astme i njeni simptomi
Astma se javlja u svim životnim dobima, ali astma simptomi koji nikako ne smemo da ignorišemo, napominje dr Stjepanović, je suv nadražajni kašalj koji traje duže od tri nedelje.
– Kašalj, sviranje u grudima, otežano disanje, simptomi koji pacijenta bude noću. Pacijent kaže da nije mogao da spava zbog navedenih simptoma. Tu vrstu simptoma treba ispitati kod pulmologa.
Treba uraditi ispitivanje plućne funkcije i uraditi spirometriju koja je osnovni zlatni standard u postavljanju dijagnoze astme. Radi se još neke testove kao što je bronhodilatacija, bronhoprovokacijski i ostali.
„Jednom astma, zauvek astma“
Dešava se i da pacijent u detinjstvu imaju simptome astme, ali da oni kasnije nestanu, mada, kako kaže dr Stjepanović: u pulmologiji važi pravilo „jednom astma, zauvek astma“.
„Ali treba biti oprezan i pri pojavi simptoma odmah se javiti pulmologu i ponovno testirati da li pacijent ima astmu“, dodaje doktor.
Lečenje astme
Kao i kod nekih drugih bolesti, najveći problem kod astme predstavlja kasna dijagnostika jer se pacijenti ne javljaju na vreme lekaru.
Ipak, uz savremenu terapiju koja postoji i u našoj zemlji, astma se drži pod kontrolom.
– Astmatičari vole kada uđu u mirne faze da prestanu sa uzimanjem terapije i da sami krenu da eksperimentišu sa lekovima.
Znači, molim vas, pridržavajte se saveta, nikako ne menjati lekove na svoju ruku i tako će bolest biti pod kontrolom – ističe dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS.
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima.
SVE! SAD! VAŠ HYPE TV.
Hypetv.rs/E.B.
