ŠTA KAŽU STRUČNJACI, DOKLE MOGU DA RASTU CENE ZLATA I BITKOINA?

Cene akcija na berzama dostižu najviše nivoe ove godine. Istovremeno, cene kriptovaluta, a pre svega bitkoina opet su krenule na gore. Bitkoin je preskočio granicu od 40.000 dolara i od početka godine je cena ove kriptovalute uvećana za 2,5 puta.

Od oktobra je poskupeo za oko 50 odsto. Doduše, od početka nedelje je počela blaga korekcija. Sa maksimalnih 44.600 dolara 8. decembra sada je pao na 41.060 dolara.

Bitkoin je od postanka stekao reputaciju čuvara vrednosti, antiinflatorne imovine, nešto poput virtuelnog zlata.

Zanimljivo je da je i zlato krenulo istim putem. Početkom decembra fina unca zlata preskočila je vrednost od 2.000 dolara i dostigla istorijski rekord. Ako cene akcija rastu u vreme ekonomskog poleta, cene zlata po pravilu su rasle u vremenima kriza, kada su se investitori branili od inflacije, recesija i berzanskih kolapsa. S druge strane, pošto ulaganje u zlato ne donosi nikakav prinos ili kamatu, kada ekonomija krene nagore, po pravilu se izlazilo iz zlata i ulagalo u druge vrste imovine, koja donosi prinos. Ne i ovog puta.

Milan Nedeljković, dekan FEFA ističe da su vrednosti berzanskih indeksa došle do nivoa s početka 2022. godine, pre rata u u Ukrajini, a iza svega stoje očekivanja investitora da više neće biti povećanja kamatnih stopa centralnih banaka, pre svega FED-a.

„Očekuje se usporavanje zatezanja monetarne politike FED-a i ECB-a i popuštanje, odnosno smanjenje kamata, u 2024. godini. Investitori sada preusmeravaju novac iz državnih obveznica u aktivu od koje očekuju veće prinose. To i pokazuje kriva prinosa na američke državne obveznice. Hartije sa dospećem dužim od godinu dana beleže pad prinosa“, objašnjava Nedeljković.

Hypetv.rs/alo.rs