Zemljotres jačine četiri stepena po Rihterovoj skali potresao je sinoć italijansko vulkansko područje Kampi Flegrei odnosno Flegrejska polja, zapadno od Napulja, dok su šokirani stanovnici objavili snimke automobila koje je zasuo deo ruševina usred najjačih potresa u poslednjih 40 godina.
Zemljotres, poslednji u nizu potresa koji su počeli prošle nedelje, izazvao je paniku među stanovnicima koji su izleteli na ulice zbog straha da bi to mogao da bude uvod u erupciju vulkana.
Naime, područje oko vulkana Flegrejska polja, koji je poslednji put eruptirao 1538. godine, poslednjih dana je poprište pojačane seizmičke aktivnosti uz niz potresa.
Flegrejska polja su najveći aktivni supervulkan u Evropi – oko pola miliona ljudi živi u regionima oko njega i bili bi u ozbiljnoj opasnosti u slučaju erupcije. Udaljen je od Srbije vazdušnom linijom oko 500 kilometara.
Potresi se dešavaju nakon zajedničke studije italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju (INGV) i Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) koja je otkrila u junu da se vulkan približava „tački preloma“ i da je u „ekstremno opasnom stanju“.
U sredu je zabeležen zemljotres jačine 4,2 stepena, najjači koji je ovo područje videlo u poslednjih 40 godina, koji se osetio čak u Rimu.
Epicentar jučerašnjeg zemljotresa nalazio se na dubini od oko tri kilometara između Napulja i Pocuolija, saopštio je Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju (INGV).
Direktor INGV-a Mario Di Vito upozorio je da je „moguće da će u bliskoj budućnosti biti potresa jačeg intenziteta“.
– Seizmička aktivnost se nastavlja i nastaviće se. Nema sumnje u ovo – rekao je on.
Drugi zvaničnik INGV-a Đuzepe De Natale rekao je da je naložio gradskom veću Napulja da sprovede bezbednosne provere u gradskim bolnicama, školama i javnim zgradama.
Pravi se plan za beg u slučaju erupcije
U međuvremenu, ministar civilne zaštite Nelo Musumeci upozorio je da se ne diže panika, ali je priznao da je planirao sastanak sa zvaničnicima u Napulju kako bi ubrzao izradu „planova egzodusa u slučaju vanrednog stanja“.
Flegrejska polja su urušena supervulkanska kaldera koja se sastoji od nekoliko kratera i vulkanskih struktura.
Niz zemljotresa i podrhtavanja malih razmera poslednjih decenija konstantno slabi kalderu, uzrokujući nagomilavanje pritiska ispod površine.
Kaldera je veliki morfološki oblik vulkana, sličan krateru ali mnogo većih dimenzija, obično prečnika nekoliko kilometara. Za njih se može reći da predstavljaju poseban tip kratera.
Nekoliko scenarija
INGV kaže da će kontinuirani potresi izazvati samo povećanje pritiska, stvarajući potrebne uslove za eventualnu erupciju.
Profesor Kristofer Kilburn sa odeljenja za nauke o Zemlji na UCL-u rekao je da su Flegrejska polja sklonija “pucanju” – lomu ili cepanju kroz stenu koja čini telo vulkana.
– To je prirodan rezultat kada se vulkan rasteže dok se pritisak povećava pod zemljom. Kada dođe do pucanja, vulkanskim tečnostima će biti lakše da pobegnu – rekao je profesor Kilburn za Dejli mejl.
Pukotina bi mogla da otvori procep kroz Zemljinu koru, iako magma treba da se nagomila na određenom mestu da bi došlo do erupcije.
Flegrejska polja su definisana kao supervulkan jer imaju potencijal da proizvedu erupciju magnitude osam stepeni, sposobnu da ispusti više od 800 kubnih kilometara materijala.
Za razliku od Vezuva, Flegrejska polja nemaju jedan veliki krater.
Poslednja erupcija se desila u 16. veku, nakon što je 3.000 godina mirovao. Ali istraživači upozoravaju da velike kaldere ove vrste često prolaze kroz nekoliko decenija nemira pre nego što eruptiraju.
Flegrejska polja postala nemirna
Vulkan Flegrejska polja je nemiran od sredine 20. veka, što posebno zabrinjava naučnike.
Imao je nekoliko dvogodišnjih perioda potresa 1950-ih, 1970-ih i 1980-ih, što je izazvalo male, lokalne zemljotrese i izdizanje tla zbog kretanja magme ispod površine.
Veliki problem predstavlja gusta naseljenost stanovništva u Napulju i okolini, koji bi u slučaju erupcije bili prvi na udaru.
Erupcija ovog vulkana mogla bi u trenutku da ubije milion ljudi, a pepeo koji bi poslao u atmosferu, mogao bi da značajno izmeni klimu cele planete.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs
