Milica Pavlović progovorila je u jednoj emisiji o svom detinjstvu, odrastanju sa bakom i dekom, odlaskom kod oca i ponovnom povratku u Gornji Bunibrod, ali i o svom velikom uspehu i borbi na estradi.
Milica je rođena u Švajcarskoj, ali od ranog detinjstva živela je u selu nadomak Leskovca sa bakom i dekom.
– Oni više nisu među živima, nažalost, ali su tu u nekom drugom obliku sa jedne strane, a sa druge strane nekako živeće kroz moje intervjue, kroz moje postojanje, bavljenje ovim poslom. Ljudi će moći, naravno koga interesuje, da čuju priču o to dvoje ljudi koji verujte mi, opet ponavljam, onaj ko ih nije upoznao možda ne može da doživi to na pravi način, ali ja ću pokušati da prenesem, to je dvoje sjajnih ljudi. Baka je bila predata jednoj bogatoj porodici u okolini Leskovca, baš u Gornjem Bunibrodu, i bila je sluga za hleb i vodu, kako je ona govorila tokom celog svog života. Kada ste dete vi slušate to, a onda, kako odrastate shvatate da se ona izborila, da je našla partnera za ceo svoj život, mog deku koji je bio radnik u jednoj ciglani i koji je podigao kredit, kupio parcelu i poželeo da ona izađe iz te porodice. I, krenuli su od nule, zajedno. Sa svojih deset prstiju sve su stvorili. Baka je bila izvrsna domaćica, požrtvovana žena, borila se za svoju decu, borila se da bude stub porodice, ustajala u pet ujutru, išla u krevet u devet uveče, nikada slagala nije, nikada nije imala trač partije sa komšinicama. Kada napravi pitu, ceo komšiluk miriše i sva deca iz okolnih kuća dođu kod nas u dvorište i mi svi zajedno jedemo. Tako sam rasla, to me vezuje za jug Srbije, a sa druge strane rođena sam u Švajcarskoj, to bi neko stalno potencirao, ali ja pripadnost osećam na jugu Srbije iako danas obožavam Švajcarsku – kaže na početku emisije „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“ pevačica Milica Pavlović.
Milici je baka bila i psihološka mama, a kada je bila mala na jednom pregledu lekar je izašao i rekao ostalim mamama: „Pogledajte kako treba da izgleda dete, onako kako ga baka neguje“. Deka je bio oslonac, psihološki tata, a Milica koja je rasla u takvom okružnju od malena je imala smisao za muziku.
– Od malena sam se radovala životu, iskreno i muzika je uvek bila prisutna u mojoj kući. Slušala sam zaista dobru muziku, a sa druge strane se znalo šta ne smem i koliko sam bila svesna toga da ni po koju cenu ne smem da obrukam baku i deku i da baš zato što odrastam, znate kako ljudi imaju dosta predrasuda, jer ja sam u tom momentu odrastala sa dvoje ljudi koji imaju, šezdesetak godina, to nisu mladi mama i tata to su neke druge generacije, ali oni su sa mnom prolazili tu moju putanju, tu moju želju da se ja u tome oprobam. Ono što je fascinantno je da je moj otac bio protiv toga da se ja bavim pevanjem, govorio mi je: „Zašto sine ti ne možeš da imaš kao sav noramalan svet posao od toliko do toliko?“. Imao je najbolju želju, jer je on znao negde šta donosi taj posao. Ja nisam u tom momentu to znala i nisam osoba koja je krenula iz kafane pa išla na takmičenja kako to već ide, nego sam ja išla putem školovanja. Završila sam srednju muzičku školu, onda sam pohađala časove pevanja kod Aleksandre Radović, a onda sam, da ne bih ostala bez tih, kako kažu naši ljudi u inostranstvu, švajcarskih papira, otac me je odveo nazad u inostranstvo i tamo sam završila dve godine srednje škole – priča Milica u pomenutoj emisiji koja se emituje samo na Blic televiziji.
Priznaje da u Švajcarskoj nije želela da ostane, što je otvoreno rekla i ocu.
– Kada sam popričala sama sa sobom onda sam rekla i ocu, sve je to bilo idealno za nekoga ko je regularna osoba, ali ja nisam regularna osoba – kaže iskreno Milica.
Milica je završila i fakultet, postala je diplomirani komunikolog, a onda je dobila pesmu od Leontine „Dođi“, kada zapravo počinje i njena muzička karijera sa pojavljivanjem na radijskom festivalu.
– U tom rasulu, završavam vanredno srednju muzičku školu, to što mi je ostalo, jer me je otac nasamario i na prevaru odveo – kaže sa osmehom Milica i nastavlja:
– „Sine dođi malo kod mene…“, i onda kao „Hajde malo ostani, hajde da vidimo školu“, otac kao otac on je uradio onako kako bi verovatno svaki otac uradio. „Daj molim te dete budi pametna, nudim ti sve ovde, ja već imam stan, jako sam cenjen u firmi gde radim, imaš odmah i neki posao, imaš i školu….“ Ja sam pokušala, ali prvo moje srce je treperilo za bakom i dekom, ja tu udaljenost nisam mogla da podnesem, a želela sam da imam i fakultet. Bila sam vrlo racionalna i svesna, dok ja budem savladala nemački jezik, dok se budem snašla u tom sistemu… A za dve godine sam odmah videla čim vide ono ić u vašem prezimenu, automatski vam stavljaju iks i mene je to mnogo zabolelo. Mislim da bi mnogo vremena trebalo da ja to popravim i ta nepravda bi mi stalno bila pred očima, ja se ne bih zadovoljila time, tako da sam samo došla i rekla ocu: „Ćale, hvala ti na svemu, ja znam da si ti ceo život radio onako kako si najbolje smatrao da je za mene“.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs / alo.rs
