Nova runda pregovora između Beograda i Prištine završena je sinoć neuspehom budući da je prištinska strana odbila kompromisni predlog Evropske unije.
Deset godna nakon potpisivanja Briselskog sporazuma Priština i dalje odbija da formira Zajednicu srpskih opština dok zvanični Beograd neumorno nastavlja da vodi politku mira i čuva stabilnost na ovom prostoru.
Iako su predstavnici bivšeg režima, koji su kosovsku nezavisnost predali u ruke ekstremistima u Prištini, čak dobijali i naslovne strane sa zahvalnicima u albanskim medijima, oštro kritikovali Briselski sporazum kao izdaju, sada ćute kao zaliveni nakon poslednje runde dijaloga u Briselu koja je pokazala svo desetogodišnje umeće i političku viziju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Tako je godinama nakon podaničke i gubitničke politike prethodne vlasti demokrata, Srbija konačno počela ponovo da dobija i uspostavlja „srpske institucije“ na Kosovu. Baš one institucije koje su lažne patriote i predstavnici bivšeg režima proterali iz južne sprske pokrajine.
Potpisivanjem Zajednice srpskih opština 2013. i 2015. godine po prvi put jasno definisani elementi buduće srpske samouprave na Kosovu. Bila je ovo velika i snažna diplomatska pobeda Beograda koja je nesumnjivo značila i kraj jednog perioda države u kojoj su njeni lideri ćutali na proglašavanje nezavisnosti Kosova i proterivanje svog stanovništva, doveli do negativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde i uspostavili granicu na Jarinju i Brnjaku.
Danas se sa pravom se može konstatovati kako je politika aktuelne vlasti prema kosovskom pitanju izdržala test vremena budući da su univerzalni principi za koje se Srbija tada zalagala do danas ostali isti, sačuvali kredibilitet Srbije na međunarodnom planu ali i postali brana svakom pritisku prema našoj zemlji.
Na samom početku, valja napomenuti da je zahvaljujući odgovornim i pre svega, dalekovidim potezima vlasti, Srbija dobila deceniju mira, stvorila uslove za ukupan privredni preporod te osnažila svoju poziciju na globalnoj areni.
Pod rukovodstvom premijera a potom i predsednika Vučića, Srbija je pokazala da je konstruktivan i kredibilan partner budući da su sve one odredbe Briselskog sporazuma na čiju se implementaciju Beograd obavezao ispunjene u potpunosti.
Ovo se pre svega odnosi na integraciju pravosuđa, policije i civilne zaštite u kosovski sistem, omogućavanje i održavanje lokalnih izbora na severu pokrajine, potpunu primenu sporazuma o telekomunikacijama sa srpske strane, konstruktivan pristup prema energetskom pitanju uključujući i nedavno usaglašenu Mapu puta za primenu energetskih sporazuma iz 2013. godine.
Nasuprot jeftinoj demagogiji i politikanstvu koji se sa pravom mogu pripisati Prištini ali i nekim bivšim domaćim vršiocima vlasti, Beograd je poslednjih deset godina, u očima Međunarodne zajednice stekao visok stepen poverenja i izrastao u ozbiljnog i poštovanog partnera.
Ovakva tvrdnja može se opravdano graditi, jer je Srbija primeni potpisanih sporazuma uvek pristupala u dobroj veri bez kalkulacija, unutrašnjih pritisaka, ozbiljno shvatajući svoje obaveze neretko čak, posežući i za onim manje popularnim merama.
Istovremeno, Priština je uporno podrivala dijalog ne ispunjavajući jedinu ključnu obavezu iz dijaloga – osnivanje Zajednice srpskih opština.
U praksi, vlasti lažne države Kosovo su, bez izuzetka, tražile način da potpisane obaveze izbegnu na način da su destabilizacijom prilika na terenu ispostavljale uvek nove uslove.
Čak i u takvim uslovima, kada su neopravdanom i prekomernom upotrebom sile kosovski Srbi brutalno napadani, progonjeni, zatvarani i osuđivani – Srbija nije odustala od svoje borbe za mir i stabilnost.
Izvor: srbijadanas
