Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku u Novom Sadu pokrenuo je postupak vanrednog inspekcijskog i stručnog nadzora u Centru za socijalni rad u Novom Bečeju
Nakon smrti četrnaestogodišnjeg dečaka sa posebnim potrebama, koji je pao sa prozora stana na trećem spratu zgrade u Novom Bečeju, policija je uhapsila šezdesetogodišnju Mirjanu L. kod koje se dečak nalazio na hraniteljskom smeštaju i koja ga je ostavila na čuvanje prijateljicama kako bi otišla na odmor. Osnovno javno tužilaštvo u Bečeju je povodom smrti maloletnika pokrenulo postupak protiv Mirjane L. ali i protiv Zdenke K. iz Bačkog Gradišta i Lj. P. iz Hrvatske zbog sumnje da su počinile krivično delo napuštanje nemoćnog lica. Tragedija se dogodila svega par sati nakon što je Mirjana L. ostavila dečaka i krenula na put, a policija je ovu hraniteljku zaustavila u Čačku. Kako nezvanično saznajemo, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova u Novom Sadu pokrenuo je postupak vanrednog inspekcijskog i stručnog nadzora u Centru za socijalni rad u Novom Bečeju.
U ovom centru za socijalni rad nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj, objašnjavajući da je istraga u toku. U Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Novom Sadu objasnili su nam da oni imaju nadležnost nad hraniteljima u Bečeju, dok nadzor nad hraniteljima u Novom Bečeju ima samo Centar za socijalni rad u ovom gradu. Međutim, nezvanično saznajemo da je Mirjana L. bila dugogodišnji hranitelj i jedan od onih koji su imali najbolju „reputaciju” u Srednjobanatskom okrugu, a dečak koji je poginuo nakon pada iz njenog stana nije prvo dete o kome je ona brinula. Osim toga, ona je dugo godina bila na čelu Udruženja hranitelja „Dečji osmeh” iz Novog Bečeja, pa je zbog svega toga još nejasnije kako je do ove tragedije došlo, jer je dečak koji joj je bio poveren na staranje imao ozbiljne probleme u mentalnom razvoju i nije smeo biti ostavljen bez nadzora ni u jednom momentu. Osim toga, Mirjana L. je morala da zna kakvu proceduru mora da ispoštuje kada odlazi na odmor ili iz nekog drugog razloga ostavlja dete koje joj je povereno na staranje.
Naime, prema važećim pravilnicima, hranitelji imaju pravo na godišnji odmor, ali procedura nalaže da oni o svojim planovima moraju da obaveste Centar za socijalni rad koji u dogovoru sa hraniteljem i procenom stanja poverenog maloletnog ili punoletnog lica staratelju može da odredi kome će ono biti ostavljeno na čuvanje i ko će se o njemu brinuti, kako bi mogli da utvrde da li će adekvatno biti zbrinuto i da li će se o njemu brinuti sa dužnom pažnjom uz sve propisane uslove koje lice kome je povereno dete mora da ispuni, pogotovo kada je reč o osobama sa posebnim potrebama.
Pravilnikom o hraniteljstvu definisano je da ono može biti standardno, uz intenzivnu i dodatnu podršku, urgentno i povremeno. Povremeno hraniteljstvo primenjuje se za dete i mladu osobu sa smetnjama u razvoju ili zdravstvenim teškoćama, koje živi u biološkoj ili hraniteljskoj porodici i koje se smešta u drugu hraniteljsku porodicu na kraći period u cilju predaha i očuvanja kapaciteta biološke, odnosno hraniteljske porodice za dalju brigu o detetu i mladoj osobi ili preveniranja kriznih situacija koje mogu da ugroze funkcionalnost porodice. Povremeno hraniteljstvo može trajati nekoliko časova dnevno, od jednog do 15 dana u kontinuitetu, odnosno 60 dana na godišnjem nivou. Osim toga, u nekim opštinama u Vojvodini realizuje se i pilot-projekat „povremeni smeštaj” koji podrazumeva da osoba bliska hranitelju i detetu privremeno vodi računa o detetu zbog sprečenosti hranitelja, a stručnjaci koji vode institucionalnu brigu o deci pretpostavljaju da se Mirjana L. opredelila upravo za ovaj oblik smeštaja deteta, kada je nadzor o njemu poverila prijateljici.
U Srbiji postoji nekoliko centara za porodični smeštaj i usvojenje koji pokrivaju različite okruge u našoj zemlji – dok brojke govore da je u oko 4.000 hraniteljskih porodica smešteno oko 6.000 dece i mladih do 26 godina, procene nadležnih glase da nedostaje još oko 340 porodica. Hraniteljstvom se može baviti porodica koja poseduje opštu podobnost za bavljenje hraniteljstvom, na osnovu koje dobija potvrdu, odnosno licencu za bavljenje hraniteljstvom od strane nadležnog centra za socijalni rad. Hranitelji potpisuju Ugovor o porodičnom smeštaju sa nadležnim centrom za socijalni rad na osnovu čega ostvaruju penziono i zdravstveno osiguranje svih hranitelja, a za svoj rad dobijaju materijalnu naknadu, kao i materijalnu naknadu za izdržavanje dece.
Mesečna naknada za izdržavanje korisnika na hraniteljstvu iznosi 43.575 dinara, a mesečna naknada za rad hranitelja koji vodi računa o jednom detetu je 28.021 dinar. Osim toga, dete koje se nalazi na hraniteljstvu od države dobija i novac za troškove prevoza, ali i džeparac koji na mesečnom nivou iznosi 6.545 dinara. Svi hranitelji su u obavezi da svake godine prođu program redovne obuke za hranitelje u trajanju od deset sati, a hraniteljska porodica može imati najviše troje dece na hraniteljstvu, odnosno dvoje ukoliko su deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju. Izuzetak od ovog pravila čine „siblinzi” – hraniteljska porodica može imati više od troje dece na smeštaju ako su smeštena deca braća i sestre.
Osumnjičene za napuštanje nemoćnog lica braniće se sa slobode
Osnovno javno tužilaštvo u Bečeju predložilo je sudu da odredi pritvor M. L. (60) i Z. K. (56) iz Bečeja i državljanki Hrvatske Lj. P. (49), osumnjičene za napuštanje četrnaestogodišnjeg dečaka sa posebnim potrebama koji je 19. avgusta iskočio kroz prozor i preminuo, što je sud odbio. Osnovni sud u tom gradu je osumnjičenima umesto pritvora odredio meru zabrane prilaska, sastajanja i komuniciranja sa određenim osobama, potvrđeno je u tom tužilaštvu. Osumnjičenoj koja je strana državljanka izrečena je i mera zabrane napuštanja Srbije bez odobrenja, kao i mera privremeno oduzimanje putne isprave do pravnosnažnog okončanja postupka.
One se sumnjiče da su izvršile krivično delo napuštanje nemoćnog lica.
