Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 11. avgusta slave Svetog mučenika Kalinika i Svetu mučenicu Serafimu
Sveti mučenik Kalinik bio je rodom iz Kilikije. Vaspitan od malena u hrišćanskom blagočešću. Ostavivši sve pošao da propoveda Jevanđelje. U Ankiri bude uhvaćen od nekoga neznabožačkog kneza Sakerdona. Kada mu knez grozno pripreti mukama, ako se ne pokloni idolima, odgovori mu sv. Kalinik: „meni je svaka muka za Boga moga tako dobro došla kao gladnome hleb“.
Posle strašnih istjazanja i poboja, obu ga knez u gvozdene opanke, sa ekserima unutra, i naredi da ga teraju u grad Gangrski, jer niti ga smede više mučiti niti pogubiti u Ankiri, pošto mnogi gledajući junačko trpljenje Božjega čoveka obratiše se u veru Hristovu. Uz put ožedniše vojnici, i ne bi vode. Sv. Kalinik se pomoli Bogu, i izvede vodu iz jednog kamena. Kad stigoše u grad Gangrski baciše mučitelji sv. Kalinika u peć zažarenu.
Svetitelj se pomoli Bogu govoreći: „blagodarim ti, Oče nebesni, što si me učinio dostojnim ovoga časa, u koji za ime Tvoje sveto umirem“. Po tom uđe u oganj. Kada se oganj ugasi, nađoše telo njegovo mrtvo ali celo i od ognja nepovređeno. Česno postrada i uvenča se vencem večne slave oko 250 godine.
Sa druge strane, sveta mučenica Serafima je rodom iz iz Antiohije. Živela u domu neke Savine, senatorke, koju privede veri Hristovoj. Čuvši za nju neki Viril, mučitelj hrišćana, naredi te je dovedoše preda nj. Pošto Serafima osta nepokolebljiva u veri svojoj, naredi mučitelj, da se baci u tamnicu, i posla neke mladiće, da s njom prenoće i da je oskvrne. Serafima se Bogu moljaše u tamnici, kad mladići stigoše pred tamnička vrata.
Tu najedanput zablješta pred njima angel Božji s mačem u ruci, i oni padoše kao mrtvi, potpuno nesvesni i raslabljeni. Sutradan mučitelj zamoli Serafimu, te molitvom povrati mladiće k svesti.
Pripisujući sve ovo mađijama Viril naredi, te ovu svetu devicu najpre žegoše svećama, a po tom je biše štapovima. No kad nju bijahu, odlomi se jedan komad štapa, odskoči i udari Virila u oči, od čega on oslepi. Najzad mačem odsekoše glavu ovoj Hristovoj sluškinji, i ona predade duh svoj Bogu. Blagočestiva Savina česno pogrebe njeno telo, od koga poče teći iscelenje mnogima. Postrada sv. Serafima u vreme cara Adrijana (117 – 138).
Beseda:
„Milost Božja, braćo, odlaže onaj dan koji gori kao peć, po rečima proročkim (Mal. 4, 1). Neka se, dakle, zastide rugači, koji se rugaju obećanju Božjem i govore: gdje je obećanje dolaska Njegova? Nije Bog zaboravio obećanje Svoje nego su grešnici zaboravili sami sebe. A Bog po neizmernoj milosti Svojoj čeka, da grešnici dođu k sebi, i pokaju se, i pripreme se za dan onaj, koji se ne ponavlja. Gle, dan onaj nije kao mnogi dani, koji se daju ljudima radi pokajanja i pripreme za susret s Bogom. Dan je onaj jedan, i razlikuje se od svih ostalih dana, jer on ne dolazi za pokajanje nego za sud. Kao što je Sud Strašni jedan, i nepovtoriv, tako je i dan onaj jedan i nepovtoriv.
Bog ne želi da ko od ljudi pogine. On nije stvorio ljude za pogibiju nego za spasenje. Ima li baštovana, koji sejući povrće želi, da mu se povrće sasuši i propadne? A Bog je mudriji i sažaljiviji od svih ljudi. Jednu želju Bog ima, na ime: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate. Kako se raduje vinogradar, kad mu se uveli vinograd povrati, i ponovo ozeleni i plod donese! Kolika li je tek radost Boga i angela Božjih, kad se duše ljudske, uvele od greha, povrate, i podmlade od suza pokajanja, i donesu plod pokajanja.“
MOLITVA:
„O Gospode, milosrdni i čovekoljubivi, pomozi grešnicima, da osete milost Tvoju i sažaljivost Tvoju prema njima, – da osete i da se pokaju, – da se pokaju i povrate sa opakih putova svojih. Tebi slava i hvala navek. Amin.“
Izvor: alo.rs
