Iako je svoj život gradio hrabro i uporno, Lazar Čolić Zola nije bio pošteđen teških trenutaka koji su ga oblikovali iz senke. Iza njegove vedre spoljašnjosti krije se priča o odrastanju bez oca, čiji je nedostatak ostavio dubok trag, ali je istovremeno podstakao hrabre korake ka traženju istine.
Lazar Čolić Zola, nikada nije javno isticao svoju emotivnu borbu koja je obeležila njegovo detinjstvo. Odrastao je bez prisustva oca, što je za njega predstavljalo veliki izazov.
Iako nije otvoreno govorio o tome, nedostatak očinske figure ostavio je dubok trag na njegovom emotivnom putovanju.
Srećom, Lazarova majka, Bosa, bila je stub podrške i ljubavi u njegovom životu. Ona je, uz sve nedaće, uspela da bude i otac i majka, pružajući mu neophodnu ljubav i podršku. Njihova veza ostala je neraskidiva i danas, svedočeći o snazi majčinske ljubavi.
U jednom iskrenom intervjuu, Zola je otkrio delić svoje priče koja se dugo krila od javnosti. Rođen u Sremskoj Mitrovici, njegovi roditelji su se rastali pre nego što je došao na svet. Otac je otišao u inostranstvo, ostavljajući majku Bosu da se sama bori za svoje i Lazarovo mesto u svetu. Lazar je odrastao bez očeve figure, ali je uvek osećao tu prazninu.
– Kada sam imao 12 godina, majka je na nagovor svojih drugarica, pritisla mog oca da se uradi DNK analiza i zvanično potvrdi očinstvo. On se u Nemačkoj već oženio i dobio dve ćerke, započeo novi život. Došao je posle mesec dana i tada sam ga prvi put video. Sećam se tog dana, kao da je juče bilo… Predveče smo majka i ja došli u jedan lokal da se nađemo sa njim i njegovom ženom. Srce mi se uzlupalo kada se ispred lokala zaustavio auto sa nemačkim registarskim tablicama. Majka ga nije videla 12 godina, ja nikad… U očima sam mu video da mu je sve jasno i da je svestan da sam njegov sin. Majka mu je rekla da to možemo da rešimo finim putem ili preko suda i da hoće da u mojoj krštenici stoji ime oca… Mesec dana kasnije, otišli smo da u Banjaluci odradimo DNK analizu. Ovo nikome nikada nisam pričao… Imao sam strašnu tremu. Pojma nisam imao šta je to DNK. Pretpostavio sam da nije ništa strašno, jer me majka ne bi dovela u opasnost. Kad smo uši u tu prostoriju gde je trebalo da nam uzmu krv ili nešto na analizu, moj otac se naglo okrenuo. Nešto ga je preseklo i rekao je majci – Znaš šta, jasno je meni da je on moj sin. To što treba da platimo analizu, bolje da dam vama. A meni je rekao – Od sada, ako te neko pita imaš li tatu, reci da imaš. Ja sam tvoj tata – ispričao je Zola u jednom intervjuu pre dve godine i dodao da ima i sestre po ocu u Nemačkoj, ali da ih, nažalost, nije upoznao.
Nakon mnogo godina, Lazar je uspeo da ostvari kontakt sa svojim ocem. Emotivan susret koji je opisao kao trenutak koji je promenio njegov život, donio mu je potvrdu očinstva koju je dugo tražio.
Bez obzira na izazove i neočekivane prepreke, Lazar i njegov otac su pronašli svoj put ka međusobnom razumevanju.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs
