Stoja Novaković trudi se da živi mirnim životom daleko od estradnih dešavanja. Iako je u poslu aktivna, snima pesme i redovno nastupa, javna pojavljivanja ne voli.
Ipak, pristala je da za Kurir ispriča zbog čega se povukla u Istru, kako tamo provodi vreme, a progovorila je i o unucima. Stoja je, inače, svojevremeno dobila titulu najmlađe bake među pevačicama jer je prvo unuče dobila sa samo 33 godine.
Na početku razgovora pevačica je istakla da je Stoja njeno pravo ime, a ne nadimak, kao što su mnogi mislili.
– Stoja je moje ime. Dobila sam ga po mojoj baki. Staro ime, retko i kada sam se rodila, a naročito danas. Ponosna sam na svoje ime.
Koji je momenat po vašem mišljenju na početku karijere bio ključan za uspeh?
– Ključni momenat je taj što je moj kompozitor Stevan Simeunović bio neverovatno uporan da ja, tada amater iz kafane, snimim ploču. Meni to tada nije padalo na pamet. Ali on je uporno dolazio u kafanu i terao me da uđem u studio. Vremenom je uspeo da me natera da snimim jednu pesmu za tadašnji festival narodne muzike, na kome sam, na moje iznenađenje, pokupila sve nagrade iz svih kategorija. Ostalo je istorija.
Veoma mladi ste postali majka, a onda i baka. Kako vaši unuci reaguju na to što ste popularna pevačica?
– Poslednjih desetak godina moja publika se veoma podmladila. Na mojim nastupima je isključivo omladina. Na ulici me zaustavljaju za slikanje bukvalno deca. To me jako raduje. Tako i moji unuci imaju deo moje popularnosti u svom društvu, ali ih svakako učim da moraju da grade sebe kao ljude.
Kupili ste kuću na moru. Kako se osećate kad dođete u Hrvatsku i zašto ste baš Istru odabrali?
– Oduvek volim Istru. Istra je nešto posebno, to znaju svi upućeni. Ima prelepu klimu, još lepše kristalno čisto more i divne borove šume. Ljudi su dobre naravi, blagi i ljubazni. Hrana je originalna, vino, pršut, tartufi, riba… Ne zovu je džabe „balkanska Toskana“. Jednostavno, kada dođem ovde, to je čist hedonizam. Blizu su Italija, Slovenija, Dalmacija… Često odavde putujem na svoje nastupe.
Znači li to da ćete ubuduće manje vremena provoditi u Perlezu i Beogradu?
– Da, to mi je plan. Iz godine u godinu, sve više vremena provodim u Istri i drago mi je zbog toga. Uskoro stiže i brod, pa gde završim.
Neke vaše pesme od pre 15 godina tek su sad postale veliki hitovi, posebno „Nešto mi govori“. Šta mislite kako se to desilo?
– Da, pesma „Nešto mi govori“ je poslednjih godinu dana apsolutni hit, čak i ispred svih novih hitova. Ali to nije prvi put. To mi se desilo i sa pesmom „Bela Ciganka“, koja se dve godine nigde nije čula, a onda postala veliki hit. Takođe i sa duetskom pesmom „Muzika“, postala je klupski hit tek posle deset godina. Pesma „Gde god pođem, tebi idem“ poslednjih godina doživljava svoj vrhunac. Moje pesme nisu za jednokratnu upotrebu i nisu jednodnevna senzacija. One imaju težinu, vrednost i imaće svoje trajanje i posle mene. To je san svakog umetnika. Zato kad god izađe moja nova pesma, nemojte gledati preglede i brojke – Stoja udara kada se najmanje nadate, a svaki udarac kod Stoje je nokaut.
Pevate i moderne trep pesme poput „Mišići“, „Replay“, „Behute“. Slušate li to i privatno?
– Da, privatno slušam svašta, pa i trep. Pesme koje mi se svide, koje su teške, malo čudne i drugačije rado otpevam na svojim nastupima.
Ako već toliko volite Senidin rad, zašto ne biste uradili duet s njom ili da vam ona napiše pesmu?
– Ne, nema potrebe za tim. Devojka ima svoj rad i to vrlo dobro radi. Ni njoj ni meni ne treba senzacija, niti šok takve vrste. Senzacije i šokovi su potrebni onima koji nemaju izgrađen svoj umetnički izraz i bore se za vazduh, a to Senida i ja definitivno nismo.
Da li vam je lakše i lepše bez silikona?
– Definitivno – samo prirodno!
Što ste odustali od Tvitera, uopšte malo vas ima na društvenim mrežama?
– E, vratila sam se pre desetak dana! Zaboravila sam šifru i nije me bilo nekoliko godina. Stoja ponovo tvituje!
BONUS VIDEO:
hypetv.rs / alo.rs
