BIO JE ŠABANOV BUBNJAR, A DANAS SE HRANI U CRKVENOJ KUHINJI: Zbog Šaulića imam krov nad glavom!
Bivši bubnjar nekada je sarađivao sa Šabanom Šaulićem, a danas se hrani u narodnoj kuhinji.
-Svirao sam osam godina bubnjeve po kafanama s legendarnim Šabanom Šaulićem, a sada sam tu gde jesam, imao sam povredu oka i sprečen sam da radim. Da nemam obrok u crkvenoj kuhinji, bio bih gladan, priča za Kurir Saša Imerović, zvani Bata (54)!
Ekipa Kurira ga je zatekla u crkvenoj kuhinji pri Verskom dobrotvornom starateljstvu, čiji je koordinator episkop toplički Petar Bogdanović, gde bude podeljeno čak 2.000 obroka dnevno (nije broj korisnika, već obroka prim. aut.). Jedan od korisnika crkvene kuhinje je i nekadašnji bubnjar, kolega pokojnog pevača Šabana Šaulića,
Inače, tamo po obrok ne dolaze samo beskućnici, dolaze i ljudi koji su stambeno obezbeđeni, ali imaju mala primanja i nemaju za hranu. Dolaze i oni koji su se zadužili kreditima i ne ostaje im za obrok, dolaze i oni koji plaćaju kiriju, a nemaju dovoljno novca da sebi nešto skuvaju. U prostorijama narodne kuhinje oni su svi jednaki, a ono što je najbitnije, dočekani su toplom dobrodošlicom.
Saša Imerović, zvani Bata, kaže da je korisnik crkvene kuhinje oko pet godina.
– Radio sam i u „Obući Beograd“ 22 godine i četiri meseca, međutim, imao sam povredu oka na radnom mestu i dobijam novčanu pomoć od države za telesno oštećenje. Oko sam operisao u KBC „Zvezdara“ 2009. godine. Ranije sam kao pomoć dobijao 15.000, a sada imam 22.000 dinara. Osam godina sam svirao sa Šabanom po kafanama, a da nisam poslušao njegov savet, možda sada ne bih imao ni krov nad glavom – priča Imerović.
Dodaje da je stambeno obezbeđen i to samo zato što mu je pevač dao savet zlata vredan.
– Šaban mi je rekao: „Sine, nemoj da dozvoliš da budeš na ulici, imaš pare, kupi stan“. Tako sam kupio jednu garsonjeru kod Kalenić pijace. Lepo sam zarađivao, lepo sam živeo od muzike, ali to je bilo drugo vreme. Da sam znao da ću da padnem, ja bih seo. Bubnjeve više ne sviram, nemam dovoljno novca i hranim se ovde, hvala bogu, nikome nisam dužan. Zahvalan sam volonterima Verskog dobrotvornog starateljstva i da zahvalim ocu Vladi i Vasi, koji se bore za nas. Da nema crkvene kuhinje, mnogi bi ostali gladni, pa i ja – zahvalan je Imerović.
Crkvena kuhinja je okrenuta svima onima koji su ugroženi, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo kakvu drugu pripadnost, jedino što je potrebno da ljudi urade kako bi ostvarili pravo na obrok jeste da dođu, da kažu da su gladni, da žele da ručaju, dakle ne postoji uslov, a nije potrebna ni lična karta.
Od doma zdravlja, preko frizera do besplatnog letovanja
Sveštenik Branislav Jocić, službenik Verskog dobrotvornog starateljstva, kaže za Kurir da VDS ima i brojne druge aktivnosti.
– Pomažemo porodicama koje imaju četvoro dece i više, ta pomoć nije sistematizovana nego se prilagođava potrebi porodice – ako je potreban školski pribor, pomažemo u školskom priboru, ako treba obuća, onda obuća, hrana, higijenski paketi, besplatno letovanje. Na spisku imamo 120 porodica koje imaju četvoro dece i više. Pomažemo i samohrane roditelje. VDS ima i crkveni dom zdravlja, gde korisnici imaju brojne zdravstvene usluge, tu su razne specijalnosti, od lekara opšte prakse, interniste, stomatologa, neuropsihijatra… Potrebno je samo da zakažu pregled. Isto tako imamo i pravno savetovalište, gde pravnici i advokati pružaju besplatno pravne savete. Korisnici se svakog petka ovde mogu okupati, promeniti garderobu i ošišati se i obrijati, a utorkom imamo i apoteku gde obezbeđujemo lekove za korisnike koji imaju lekarski izveštaj i sve je besplatno – priča Jocić.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs / alo.rs
