Rodžer Molinson (85) je poslednji preživeli iz akcije spasavanja izvedene na najvećoj okeanskoj dubini ikada u istoriji.
Molinson i njegov sada već preminuli kolega Rodžer Čepmen krenuli su 1973, pre tačno pola veka, da u maloj podmornici „Pisces III“ polažu telefonske kablove na dno Atlantskog okeana na oko 240 kilometara od irske obale kod grada Korka.
Njihova podmornica bila je zakačena za brod koji ih je doveo na tačnu lokaciju i pustio u vodu, ali je tom prilikom došlo do greške i podmornica je potonula na 480 metara dubine, izgubivši bilo kakvu komunikaciju sa kontrolnim brodom.
– Bilo je zastrašujuće. Ne razumem zašto nam nisu poslali neki signal. Imao sam užasan osećaj nešto pošlo ozbiljno po zlu – kazao je Molinson za Skaj njuz.
Pošto se prilikom otkačinjanja sa broda slučajno otvorila kupola u zadnjem delu podmornice, koji je bio odvojen od dela u kojem je bila posada, tona vode je brzo preplavila taj prostor i oni su jurnuli ka dnu brzinom od oko 65 kilometara na čas.
U dno su udarili nakon nekih pola minuta nekontrolisanog zarona. Molinson je ovo užasavajuće iskustvo ispričao i za BBC 2013.
– Bilo je baš strašno, kao da čujete (nacističke) bombardere „štuka“ s motorima koji vrište, a kazaljke na uređajima za merenje pritiska se samo okreću – naveo je tada Molinson.
Kada su konačno stigli do dna, telefonom u podmornici uspeli su da uspostave kontakt sa brodom negde iznad njih i zatraže pomoć. Akcija utvrđivanja tačne lokacije podmornice i spasavanja zarobljenih je pokrenuta, a Molinson i Čepmen su imali kiseonika za 72 sata.
Pustili su da se ugljendioksid koji su izdisali u podmornici nagomila više nego što je to po bezbednosnim pravilima dozvoljeno kako bi sačuvali što više kiseonika. Tako su trajanje kiseonika produžili za još 12,5 sati.
U misiju spasavanja poslate su tri podmornice, ali su dve imale problema s elektronikom, tako da je ostala samo jedna da nađe i izvuče „Pisces III“ sa Molinsonom i Čepmenom na površinu.
Konačno, posle više od 84 sata ili tri i po dana, spas je stigao. Izvlačenje je izvedeno pomoću specijalno dizajnirane kuke i užeta za vuču.
Ali i nakon izvlačenja na površinu bilo je potrebno još 30 minuta za otvaranje kupole, a kisenika je bilo sve manje. Kupola je ipak nekako otvorena i zarobljeni ljudi su opet ugledali nebo.
– Kada smo pogledali u vazdušni cilindar, videli smo da nam je bilo ostalo još 12 minuta – ispričao je Molinson.
U nestaloj podmornici Titan, koja je prilikom obilaska olupine Titanika u Atlantiku poslednji signal brodu koji ju je pratio poslala u nedelju, sat i 45 minuta nakon zarona, nalaze se britanski milijarder Hamiš Harding, pakistanski biznismen Šahzada Davud i njegov 19-godišnji sin Sulejman, francuski istraživač Pol-Anri Narželeo i Stokton Raš, izvršni direktor „Oušngejt ekspedišn“, kompanije koja je organizovala ovu turističku turu.
hypetv.rs / kurir.rs
