Od 2006. godine kada je krivično delo zlostavljanje i mučenje životinja uvedeno u domaći pravni sistem, izrečene su samo četiri zatvorske kazne, pišu Zelene novine.
Iako Krivični zakonik za zlostavljanje i mučenje životinja osim novčane, predviđa i zatvorsku kaznu do tri godine, za ovo krivično delo izriče se uglavnom uslovna osuda. Kuriozitet predstavlja i činjenica da su od 2006, kada je ovo krivično delo uneto u naš pravni sistem, uprkos podnošenju više od šest hiljada prijava, samo četiri puta njegovi izvršioci bili osuđeni na zatvorske kazne u trajanju od šest do 12 meseci.
O aktuelnoj kaznenopravnoj praksi, blagoj kaznenoj politici u vezi sa ovim delom, ali i srodnim prekršajima, prošle nedelje govorilo se i na opštem seminaru Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Vanja Bajović, profesor Krivično-procesnog prava na pomenutom fakultetu i jedna od učesnica seminara, kaže za naš list da zlostavljači najčešće prolaze sa uslovnom osudom, ako se krivični postupak uopšte i pokrene i ne reši još u tužilaštvu primenom uslovnog oportuniteta krivičnog gonjenja i odbacivanjem prijave.
– O apsurdnosti ovakve kaznene politike najbolje govori činjenica da sudovi za posedovanje kutije bensedina bez lekarskog recepta izriču i do tri godine zatvora. Međutim, za monstruozno odsecanje šapa psu i njegovog ostavljanja da tako iskasapljen iskrvari do smrti, donose se novčane kazne ili uslovne osude. Životinje ne govore i ne glasaju, nisu u stanju da se „pobune” u pogledu svog položaja i ovakve kaznene politike, pa samim tim i ne zavređuju veću pažnju nadležnih. Ulične životinje se navodno sterilišu i čipuju, vraćaju na istu lokaciju na šta zakon obavezuje, a faktički se monstruozno ubijaju ili prebacuju na druge lokacije da sami stradaju i da „ne bodu oči” – navodi prof. dr Bajović.
Napominje i da su ulice svih gradova u Srbiji prepune napuštenih životinja. Naglašava da za napuštanje pasa, prekršaj koji je od 2009. godine predviđen Zakonom o dobrobiti životinja, do sada niko nije odgovarao.
– Napušteni psi su gladni, zbunjeni, uplašeni. Psihološke studije pokazuju da su oni na intelektualnom i emotivnom nivou deteta od tri godine. Zamislite da svog trogodišnjaka odvezete u šumu, tamo ostavite i nikad se ne okrenete, računajući da će se već nekako snaći. On će vas danima čekati na istom mestu da se vratite po njega, uplašen i zbunjen u čemu je pogrešio, pa ga tako kažnjavate…Onda će, nakon izvesnog vremena, ako pre toga ne nastrada, sa besom i nepoverenjem koji oseća prema čitavom ljudskom rodu, nastojati da nađe hranu i preživi. Uplašen i nepoverljiv počeće da napada, da mu ne bi bio ugrožen goli život koji mu je jedino preostao – navodi naša sagovornica.
Napušteni psi i mačke najčešće su žrtve psihopata i zlostavljača koji svoju kriminalnu karijeru, prema rečima prof. dr Bajović, započinju upravo na njima. Sve raspoložive statistike pokazuju da je nasilje nad životinjama jedna od zajedničkih crta masovnih i serijskih ubica.
– Na kraju, da je policija blagovremeno i adekvatno reagovala kada je Danijel Jakupek zverski ubijao mačke i zakopavao ih u svom dvorištu, možda bi sprečila da zverski raskomada svog prijatelja i njegovog petogodišnjeg nećaka… Da su policija i tužilaštvo blagovremeno pokrenuli postupak protiv Miloša Nikolića iz Zaječara koji je pre nego što je ubio dvogodišnju Petru, kanapom zavezao noge komšijskom psu, tukao ga i bacio u napušteno dvorište da umre od gladi i žeđi, možda do ubistva devojčice ne bi došlo… Da je policija adekvatno reagovala na prijave protiv Uroša Blažića za ubijanje komšijskih pasa, možda bi se utvrdilo da je reč o sadističkoj i poremećenoj ličnosti, pa zločin u Mladenovcu se ne bi ni dogodio. U duhu sveopšte borbe protiv nasilja krajnje je vreme da se zlostavljanje životinja ne shvati olako i da se počiniocima izriču strože kazne, kako bi se na druge delovalo da takve zločine ne čine – zaključuje naša sagovornica.
Nena Miloradović Bjelica, tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom tužilaštvu, ocenila je da je zakonska regulativa relativno dobra, samo da bi možda trebalo razmišljati o povećanju zaprećenih kazni. Dodala je da je tužilaštvo preopterećeno brojem predmeta.
– Nedostaje i obuka tužilaca u pogledu shvatanja izvršenja krivičnih dela o zlostavljanju životinja. Takođe, nedostatak materijalnih dokaza je čest problem. Stepen osuđenosti je mali, naročito u pogledu izrečenih kazni zatvora. Kada govorimo o pokretanju postupaka, problem predstavlja i činjenica da se teško saznaje za izvršenje ovih krivičnih dela. Prijave uglavnom podnose vlasnici pasa ili zlostavljanih životinja, kao i nevladine organizacije koje štite životinje. Naročito veliki problem je otkrivanje osoba koje postavljaju otrov u užim gradskim zonama i na taj način ubijaju životinje, ali mogu da usmrte i ljude. Neophodno je povećati zaprećene kazne i produžiti rokove zastarelosti – zaključila je Nena Miloradović Bjelica.
Lažiranje ugriza psa radi naplate odštete od države
Naša zemlja je, prema nekim procenama, za šest godina na ime naknade za ujede napuštenih pasa, isplatila čak 25 miliona evra. Javna je tajna, kaže prof. dr Vanja Bajović, da je neretko reč o lažiranim ujedima, odnosno da se napušteni psi ubijaju i vade im se zubi kako bi se ujedi „lažirali” i tako se ostvarila novčana naknada.
– Da nema napuštenih pasa svega toga ne bi bilo, a država bi daleko više uštedela da je tih 25 miliona evra uložila u borbu protiv napuštanja kućnih ljubimaca i sprovođenje zakonskih odredaba, kao što su dosledna kontrola čipovanja, davanje ovlašćenja komunalnoj policiji da kontroliše da li je pas čipovan i izriče prekršajne naloge ako nije, stroge i dosledne kazne za napuštanje psa, gašenje neregistrovanih odgajivačnica koje neretko štence koje ne prodaju izbacuju na ulicu, kao i rasne keruše koje su toliko izrabljene konstantnim parenjem da im više ne donose profit – zaključuje prof. dr Bajović.
