Policija je podnela krivičnu prijavu protiv žene iz Rume jer je lažno prijavila da je iz porodične kuće u kojoj živi, na neutvrđen način nestala veća suma novca i zlatnog nakita, a koji je ona, prethodno potrošila trgujući bitkoinom.
Ovakvi i slični slučaji nisu retkost. Policija uvek otkrije osobe koje na različite načine proćerdaju novac pa izmisle da su opljačkane.
Zanimljiv je primer iz Bogatića. Pripadnici MUP-a u februaru su rasvetlili navodnu provalu stana u ovom mestu i protiv S. D. podneli krivičnu prijavu zbog lažnog prijavljivanja. Nakon što je pao na poligrafu, on je priznao da je izmislio kako je opljačkan, jer je u kafani potrošio novac od kredita.
S. D. je policiji prijavio kako su lopovi noću provalili u njegovu kuću tako što su obili ulazna vrata i iz sobe sa stola ukrali kovertu u kojoj je bilo 120.000 dinara, a onda pobegli kroz prozor (dva dana ranije on je podigao taj novac u banci).
„Probudio sam se u tri ujutro da odem do toaleta i kada sam video razvaljena vrata, otvoren prozor i da je novac nestao, samo što se nisam srušio”, ispričao je S. D. policajcima.
Inspektori su uložili veliki trud u pronalaženju navodnih lopova, a sigurnosne kamere na kućama u blizini nisu bile od velike koristi jer je te noći bila gusta magla. Uzeli su otiske sa vrata i prozora i tragali za, ispostaviće se, nepostojećim lopovima.
Policajci su posetili i mesta na kojima je „oštećeni” boravio i ispitivali osobe sa kojima je bio u kontaktu.
Ubrzo su saznali da je S. D. „kobne večeri” bio u kafani gde je i zaboravio ključeve od kuće.
Oni koji su te noći bili u kafani sa njim, potvrdili su da je S. D. imao i potrošio mnogo novca na piće i muziku. Policija je tada posumnjala da se pljačka uopšte nije ni dogodila. S. D. je potom pao na poligrafu i priznao da je izmislio pljačku.
Naš sagovornik iz policije koji ima iskustva sa ovakvim slučajevima, kaže da lažne pljačke najčešće prijavljuju osobe koje prokockaju ili duguju novac.
„U tim njihovim trenucima bez izlaza, oni ne razmišljaju o posledicama koje nosi lažno prijavljivanje krivičnog dela. Mnogi su i kreativni u opisu lažnih pljački i do detalja i slikovito objašnjavaju kako im je nestao novac, kao da sami veruju u taj imaginarni scenario”, priča naš sagovornik.
Dešavalo se da su neke osobe druge ljude lažno prijavljivale kako bi im na taj način nanele zlo. Bilo je i slučajeva da su „zamajavali” državne organe da je učinjeno neko krivično delo, ili su drugom podmetali da je učinilac nekog krivičnog dela, koje su sami izvršili. Takođe, neki pojedinci su se žrtvovali tako što su prihvatali krivicu za određeno krivično delo, kako bi istu otklonili od svog bližnjeg.
Zbog svega ovoga, zakonom je zabranjeno podnošenje krivične prijave za delo za koje njen podnosilac zna da nije izvršeno, te ovakve lažne prijave predstavljaju posebno krivično delo i preti novčana kazna ili od tri meseca do tri godine zatvora.
