Suvlasnici zahtevaju da se prestane sa prekomernom upotrebom medikamenata u masovnoj proizvodnji mesa jer to podstiče porast superbakterija otpornih na lekove među ljudima
Najpoznatiji restoran brze hrane na svetu „Mekdonalds“ priznao je da proizvodi hamburgere od mesa punog antibiotika! To su obelodanili, ni manje ni više, njegovi akcionari, koji su pokrenuli veliku pobunu i zahtevaju da se kontinuirana „prekomerna upotreba“ antibiotika u masovnoj proizvodnji mesa za ove restorane brze hrane hitno prekine. Oni traže da se usvoje pravila Svetske zdravstvene organizacije o upotrebi lekova u njihovom lancu snabdevanja.
Inače, „Mekdonalds“ je jedan od najvećih kupaca govedine na svetu. U 2018. godini obećao je da će smanjiti količinu antibiotika u svojoj govedini, koja se prodaje u 40.000 restorana širom sveta. Ali aktivisti kažu da kompanija nije objavila detalje o ciljevima smanjenja do kraja 2020, kao što je obećala.
Nutricionista Milka Raičević za Zaštitnik potrošača navodi da se ovo sporno meso sigurno služi i u „Mekdonalds“ restoranima u Srbiji. Kako navodi, u masovnoj proizvodnji mesa antibiotici se koriste preventivno, kako se stočni fond ne bi smanjio.
– Antibiotici završavaju u mesu i mleku životinja koje se kljukaju tim lekovima, a potom i u našem organizmu kad konzumiramo te proizvode. Hemija definitivno uzima danak! „Mekdonalds“ nam stavlja otrov i u tanjir i u čašu, a oni koji se hrane ovakvim proizvodima postaju otporni na razne lekove. Pitanje je čime se tretira i kako nastaje krompir od koga se pravi pomfrit. Svakako, građani treba da imaju na umu da organska proizvodnja košta i da u svetu vlada prava pomama za njom – kaže Raičevićeva.
Budući da je upravo „Mekdonalds“ omiljeni restoran najmlađih, i pedijatar Saša Milićević za Zaštitnik potrošača objašnjava da je po njihov razvoj vrlo opasno konzumiranje mesa koje sadrži antibiotike.
– Činjenica je da se termičkom obradom dosta antibiotika ubije, ali ne u potpunosti. Pored otpornosti na antibiotike, deca mogu postati i alergična na njih konzumacijom takvog mesa. Verujte, nije nepoznato da mališani budu alergični na „penicilin“, a da ga pritom nikada ranije nisu pili kao lek. To se najšešće i dešava jer su ga uneli na ovaj način, preko hrane – navodi dr Milićević.
Naš sagovornik navodi da bi bilo dobro kada bi u „Mekdonaldsu“ smanjili doze antibiotika koje daju životinjama od čijeg mesa se prave burgeri. Kako objašnjava, preventivno davanje ovih medikamenta trebalo bi da bude potpuno zabranjeno.
– Ono nema nikakvog efekta, a po zdravlje ljudi može biti i te kako opasno. Antibiotici se kod životinja naročito talože u jetri… Svakako se nadam da će „Mekdonalds“, čiju hranu deca širom sveta obožavaju, shvatiti važnost smanjenja medikamenata u uzgoju stoke – navodi naš sagovornik.
Inače, LGIM, 20. najveći akcionar „Mekdonaldsa“, strahuje da prekomerna upotreba antibiotika u industrijskoj poljoprivredi podstiče otpornost na antibiotike (AMR) i porast superbakterija otpornih na lekove među ljudima. Procenjuje se da AMR ubije više od milion ljudi svake godine i da bi mogao da izazove ekonomsku štetu od 800 milijardi funti do 2050. godine, piše „Fajnenšel tajms“.
Za sada u „Mekdonaldsu“ navode da prihvataju da je AMR „kritičan globalni problem javnog zdravlja“, za koji sa svojim dobavljačima imaju „odgovornost da pomognu u rešavanju“, ali odbacuju predloge, tvrdeći da imaju „snažne dokaze o odgovornoj upotrebi antibiotika“.
Zbog antibiotika se razboli 25.000 ljudi godišnje
Antibiotici u mesu, mleku i jajima mogu kod najosetljivije populacije da izazovu opasne alergijske reakcije, koje se u najtežim slučajevima završavaju i fatalnim ishodom. U cilju održanja i što uspešnije proizvodnje antibiotici se masovno koriste i pri uzgoju životinja čijim se mesom potom hrane ljudi.
Prema nekim procenama, nekontrolisana upotreba antibiotika u uzgoju stoke i živine u sledeće tri decenije stvoriće nove superbakterije opasne po zdravlje čoveka. Smatra se da se u Srbiji zbog upotrebe kontaminirane hrane svake godine razboli oko 25.000 građana.
Upotreba antibiotika u preventivne svrhe kod životinja za posledicu ima pojave o kojima se danas vrlo često razgovara u stručnim i naučnim krugovima, a to su bakterijska rezistencija i ostaci antibiotika u hrani (mesu, mleku, jajima). Rezistentne bakterije mogu da se prenesu na ljude neposrednim kontaktom sa životinjama ili preko lanca hrane, na primer kontaminiranog mesa. Pojava rezistentnih sojeva bakterija na više različitih antibiotika predstavlja sve veći problem u humanoj medicini (bolničke infekcije), naročito kod osoba koje već imaju neka oboljenja (hronične nezarazne bolesti). Bakterijska rezistencija je takođe problem i u veterinarskoj medicini – kaže stručnjak za higijenu i tehnologiju mesa prof. dr Milan Baltić.
BONUS VIDEO:
(Hypetv.rs/Informer.rs)
