Prema grčkim filozofima postoji čak 7 vrsta ljubavi!

Dok većina ljudi, kada čuje reč “ljubav”, automatski razmišlja o romantičnoj ili porodičnoj ljubavi, grčki filozofi su sagledali da zapravo postoji sedam različitih vrsta ljubavi.

Bilo da je reč o ljubavi prema supružniku, deci, roditeljima, prijateljima ili čak samoljublju, ova neizmerna, često zbunjujuća i nevešta emocija je prisutna svuda oko nas. Bilo bi nepošteno svesti pojam ljubavi na jednu generičku kategoriju, s obzirom na to da oko nas postoji beskrajan spektar osećanja koja se ogledaju kroz tu jednostavnu reč.

Starogrčki filozofi su se složili da to jednostavno nije moguće. Zapažajući brojne složenosti i nijanse ljubavi, Grci su odlučili da se ljubav može podeliti na sedam specifičnih tipova.

1. Eros – romantična, strastvena ljubav (tela)

Eros predstavlja strast, požudu, seksualnu privlačnost i sve ono na šta pomislimo kada govorimo o stereotipnoj verziji ljubavi. Nije iznenađujuće da je ova vrsta ljubavi dobila ime po grčkom bogu ljubavi i plodnosti. Za stare Grke, ova fizička, žudna ljubav bila je prilično opasna.

Kao što možemo zamisliti, ljudska nagona za reprodukcijom je moćan, a eros je vrsta ljubavi nad kojom je lako izgubiti kontrolu. Budući da je eros isključivo fizička ljubav, nije nešto na čemu biste želeli izgraditi dugoročnu vezu. Eros je intenzivan i seksualan, ali i prolazan. Veza koja se gradi samo na erosu treba da se osloni i na druge oblike ljubavi kako bi stvorila čvrstu i celovitu osnovu. Ipak, eros i dalje predstavlja ljubav prema seksualnoj intimnosti i romantici. U savremenom svetu, ona ilustruje našu fizičku privlačnost jedno prema drugom i oličena je u strastvenoj, romantičnoj ljubavi koju vidimo u našim omiljenim knjigama i filmovima.

2. Filia – Ljubazna, prijateljska ljubav

To je veza između duša, sama po sebi. Filia obuhvata ljubav koju delimo s prijateljima i članovima bliske porodice, a odlikuje je odanost i poverenje.

Filia je ohrabrujuća, ljubazna i nežna. Ona je suštinska i slatka, predstavljajući vrstu ljubavi u kojoj jednostavno želimo najbolje za drugu osobu.

Starogrčki filozofi su smatrali da je Filia čak vrednija od Erosa, jer je ona vrsta jednakosti u ljubavi, koju dele ljudi koji cene jedni druge. Baš kao što romantična veza ne može opstati samo na osnovu Erosa, veza u kojoj se Filia rađa iz Erosa ima potencijal da traje.

Platon je verovao da je Filia najviši oblik prijateljstva.

3. Storge – Bezuslovna porodična ljubav

Storge predstavlja bezuslovnu ljubav koju roditelji osećaju prema svojoj deci. To je zaštitnička ljubav zasnovana na krvnom srodstvu, koja isijava odobravanje, žrtvu i prihvatanje. Storge ima mnogo sličnosti sa filijom, ali je više jednostrana. Zamislite to kao ljubav majke prema detetu, bez obzira na to da li dete uzvraća istim emocijama.

U suštini, to je snažna veza i naklonost koja se gradi kroz poznavanje i potrebu. Drugi način da shvatite storge je ljubav prema sestri, čak i ako vam je kradla omiljenu odeću tokom odrastanja ili vam je nametljiva kada vam poverava svoju decu na izlascima. To je upravo bezuslovna ljubav.

4. Agape – Nesebična, univerzalna ljubav

Agape je jedinstvena vrsta ljubavi. To je empatična, nesebična ljubav prema drugima koja obuhvata ljubav prema Bogu, prirodi, strancima i onima koji su manje srećni. Ona ne zavisi od uzvraćene ljubavi (kao što je slučaj sa storge), već je povezana sa altruizmom, koji se definiše kao nesebična, iskrena briga za dobrobit drugih.

Mnogi ljudi smatraju da je agape vrsta duhovne ljubavi koja se ispoljava kroz meditaciju, prirodu, intuiciju i duhovnost. Hrišćani veruju da je ovo ljubav koju je Isus osećao prema celom čovečanstvu. Ovakva požrtvovanost je, međutim, prilično izuzetna, a Grci su verovali da je retko ko sposoban da je dugoročno doživi.

U današnjem svetu, agape možemo zamisliti kao vrstu ljubavi koja ne očekuje apsolutno ništa zauzvrat, već samo čini da se osećate dobro. A to “samo” je uslovno, jer agape je povezana sa unapređenjem mentalnog i fizičkog zdravlja i ostavlja osećaj blagostanja.

5. Ludus – Razigrana, koketna ljubav

Ludus je laka i prozračna ljubav. Razigran, flertujući, neobavezujući ludus se zaljubi u nekoga, a zatim i deluje u skladu sa tim. To je faza zaljubljenosti koja se javlja u ranim fazama romanse. Ako ste ranije bili zaljubljeni, onda znate o čemu se radi. Kada pomislimo na ludus, mislimo na flertovanje i “osvajanje” bez obaveza. To su oni tipični leptirići u stomaku. Ludus je sve o zabavi, pa zamislite šta god to za vas značilo – flertovanje, ples, zadirkanje, zavođenje…

Ova vrsta ljubavi dovodi do veza koje su definitivno opuštene, ali to ne znači da ne mogu trajati. Sve dok obe strane imaju slična očekivanja, ludus veze mogu se razvijati tokom godina, stvarajući laganu, nezahtevnu i predivno nekomplikovanu vrstu ljubavi.

6. Pragma – Posvećena, dugotrajna ljubav

Pragma je jednostavno rečeno ljubav koja je dugoročna. Ova vrsta ljubavi se može videti u mnogim dugim brakovima i prijateljstvima. Gradi se na posvećenosti, izdržljivosti, zajedničkom iskustvu i deljenju sličnih želja za budućnost, uključujući stvari poput osnivanja porodice i ostajanja zajedno tokom vremena.

Mnogi ljudi, posebno oni u braku, razumeju kako pragma “funkcioniše”. Ova vrsta ljubavi je prihvatajuća, trajna ljubav koja sazreva kako par provodi godine zajedno.

Kada pomislimo na pragmu, možemo zamisliti stariji par koji je zajedno od mladosti. Čak i nakon 50 godina braka, i dalje se drže za ruke i vide osobu u koju su se zaljubili. Pragma je lepa jer predstavlja stalno ulaganje u dugoročni odnos. To je strpljiva, predana, zrela i, u današnjem svetu, pomalo retka ljubav.

7. Filautija – Ljubav prema sebi

Filautija je ljubav prema sebi, koju su stari Grci smatrali zdravom i neophodnom. Vide je kao osnovu da bismo mogli da pružimo i primamo ljubav od drugih ljudi. Zdrav izražaj filautije ide zajedno sa samopoštovanjem, samopouzdanjem i razvijanjem sopstvene vrednosti, što je ključno za osećaj svrhe.

Ako ste čuli izraz da ne možete sipati iz prazne kante, jasno je da ni Grci nisu smatrali da možemo pružiti ono što nemamo. Kako možemo voleti druge ako prvo ne volimo sebe?

Filautija je, dakle, nešto poput brige o sebi. Baš kao što pokazujemo naklonost i ljubav prema drugima, važno je da tu naklonost pokažemo i prema sebi.

Ipak, naravno, postoji i druga strana medalje. Filautija može postati nezdrava ako ne budemo pažljivi. Iako ovo nije ono što su Grci imali na umu, previše samoljublja može dovesti do preterane opsesivnosti i preterane samoljubivosti. Kada postane nezdrava, filautija se može pretvoriti u narcisoidno ponašanje, aroganciju i sebične tendencije. Važno je uskladiti ljubav prema sebi sa ljubavlju prema drugima.

BONUS VIDEO:

(Hypetv.rs)