Do svoje slave poznate svetske porodice su stizale na različite načine, preko političkih ambicija i preduzetničkog duha, do onih sklonijih umetnosti, bilo pisanoj ili filmskoj. Među njima je dosta porodica koje su zadesile brojne tragedije, koje nisu zaobilazile ni kraljevske dvorove.
Majstor borilačkih veština Brus Li nije 1973. dočekao premijeru svog remek dela „U zmajevom gnezdu“, a umro je samo šest dana ranije sa 33 godine. Službeni uzrok smrti bila je alergijska reakcija uzrokovana mešanjem THC-a koji se nalazio u njegovom telu i analgetika kojeg mu je zbog glavobolje dala glumica Beti Ting Pei. Ali Lijeva prerana smrt podstakla je i teorije zavere koje su krivce tražili u kineskim trijadama i italijanskoj mafiji.
Dvadeset godina kasnije Brusov 28-godišnji sin Brendon Li život je izgubio u bizarnoj nesreći na snimanju filma „Vrana“. Brendon je sebi upucao stomak pištoljem u kojem je slučajno završio pravi metak. Teoretičari zavere su tu slučajnost ponovno pripisali kineskim trijadama i italijanskoj mafiji.
Dinastija Habzburg
Šest vekova duga istorija aristokratske porodice Habzburg, jedne od najvažnijih kraljevskih dinastija u Evropi, trebalo bi da bude dovoljna za stvaranje razgranate loze naslednika, ali u slučaju Habzburgovaca našlo se tu i tragičnih trenutaka. Ženidbom svoje rođake Elizabete od Bavarske, austrijski car Franc Jozef I potomstvu je obezbedio sklonost mentalnim bolestima, kakvima je Elizabetina porodica obilovala. Pripisuje se to i preranoj smrti Rudolfa, njihovog jedinog sina i naslednika prestola, koji je sa 17-godišnjom ljubavnicom Meri Večer, život oduzeo 1889. u njegovom lovačkom domu.
S druge pozicije u redu za nasleđivanje, presto preuzima Franc Ferdinand, čiji se otac Karl Ludvig, mlađi brat Franca Jozefa I, odrekao svog prvenstva u korist sina. Franc Ferdinand nauživao se putovanja širom sveta, a život je skončao 1914. u Sarajevu, u atentatu koji je pokrenuo Prvi svetski rat.
Porodica Brando
Nevolje porodice Brando započele su s Marlonovom prvom suprugom Anom Kašfi, koja je nakon rođenja njihovog sina Kristijana postala zavisna od alkohola i droge. Lošoj sreći tu nije kraj, pa godine 1990. u dnevnom boravku Marlonove kuće na Beverli Hilsu Kristijan ubija Daga Droleta, ljubavnika svoje polusestre Čejen. Od desetogodišnje kazne koja mu je dosuđena za ubistvo s predumišljajem, u zatvoru je proveo šest godina.
Godinu dana pre nego je pušten na slobodu, Čejen je izvršila samoubistvo zbog depresije iz koje se nije izvukla nakon Droletove smrti. Imala je 25 godina. Sam Kristijan umro je od upale pluća 2008. godine sa 49 godina.
Porodica Rokefeler
Bogatstvo porodice Rokefeler počinje da se gomila 1870. kada je Džon D. Rokefeler osnovao naftnu kompaniju Standard Oil. Prva tragedija pogađa ih početkom 1951. godine, kada Vinifred Rokefeler Emeni oduzima svoj i život svoje dvoje dece. Loša sreća pratila je i Majkla Rokefelera na ekspedciji u Novoj Gvineji 1961. Prerana smrt sustigla ga je kada je krenuo da traži pomoć za prevrnuti brod na kojem je plovio s holandskim antropologom Reneom Vasingom. Telo mu nikad nije pronađeno, a nagađalo se da se utopio od iscrpljenosti, da ga je napao morski pas ili krokodil, ali i da su ga ubili i pojeli kanibali.
Majkl je bio peto dete Nelsona Rokefelera, bivšeg guvernera Njujorka čija je smrt 1979. godine takođe izazvala kontroverze. Iako se isprva govorilo da je umro od srčanog udara u svojoj kancelariji, kasnije je objavljeno da je tada 70-godišnjaka smrt sustigla u stanu, u kojemu je s njim bila i njegova 25-godišnja pomoćnica. Nelsonov stariji brat Džon Dejvison Rokfeler poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Njujorku, godinu dana ranije. Poslednji tragičan slučaj ove porodice dogodio se 2014. kada je pilotirajući avionom iznad Njujorka život izgubio lekar Ričard Rokefeler.
Porodica Hemingvej
U svojim romanima kojima je uveliko zadužio američku književnost, Ernest Hemingvej bavi se problemima rata, smrti, hrabrosti i ljubavi, koje dobrim delom obrađuje i na osnovu svojih iskustava. Među njegovim zapaženijim delima je i poluautobiografski roman „Zbogom oružje“.
Ironijom sudbine, Hemingvej je život skončao pucnjem iz puške, ali ne na nekom od frontova ratova u kojima je učestvovao, nego od vlastite ruke. Slavni pisac patio je od teških depresija zbog kojih je presudio sebi 1961. u 62. godini života. Od kliničke depresije patila je i njegova sestra Ursula koja se predozirala pet godina nakon njegove smrti. Šesnaest godina nakon piščeve smrti život je pucnjem sebi oduzeo i brat Lester kada je saznao da će zbog dijabetesa ostati bez obe noge.
