Milica Todorović se duže vreme nije pojavljivala u medijima. Ona redovno nastupa, a poslednjih meseci vredno radi na novim pesmama, s kojima će uskoro obradovati svoju publiku, a već u toku maja promovisaće duet s Gazda Pajom.
Pevačica je od malih nogu vredna, a na početku razgovora za praznični trobroj Kurira otkrila nam je da će ove godine Prvi maj proslaviti paradno, iako je dosad na ovaj dan stalno radila.
– Ove godine mi se zadesilo da budem slobodna za Prvi maj. Biću kod kuće s mamom i sa svojom kucom. Tako da će biti paradno. Negde ćemo šetati i otići ćemo u prirodu.
Da li si išla na prvomajske uranke? Sećaš kako su izgledali?
– Sećam se svakog Prvog maja kad sam bila mala. Išli smo na obližnje brdo u Kruševcu, koje se zove Bagdala. Tamo se organizovao piknik. Ostalo mi je u sećanju da je tamo uvek bio neki kamion iz kog su se delili sendviči i slatkiši za nas dečicu. Ustajali smo tad jako rano, negde oko šest sati, što se meni nije sviđalo. Ceo život volim da spavam dugo (smeh). Kada smo se vraćali kući, molila sam mamu da me ponese, pošto od umora više nisam mogla da hodam. Bilo je lepo i uvek je bilo u tom porodičnom duhu.
Radovi na obnovi tvog porodičnog doma u Kruševcu su završeni. Da li si tokom renoviranja i ti uzela u svoje ruke bušilicu ili si mešala malter?
– Radovi na obnovi moje porodične kuće nisu dugo trajali i nisam držala bušilicu i mešala malter. Ja sam radila svoj posao u kom sam najbolja. Sve su radili majstori. Meni je jako drago što sam bila u mogućnosti da pomognem svojima da obnovimo porodičnu kuću i da nam svima u njoj bude ugodno.
Kako se snalaziš u muškim poslovima? Jesi li nekada radila teške fizičke poslove?
– Ja sam smotana i za ženske poslove, a kamoli za muške (smeh). Nisam nešto vešta s rukama. Više sam umetnički tip. Nikako se ne snalazim u tim fizičkim poslovima. U takvim situacijama obično zovem mog kuma Stevu. Nedavno je trebalo da šrafimo neke štendere, on je doneo ceo pribor, pa mi je pomogao.
Sećaš li se svog prvog honorara i kako si ga potrošila?
– Svoje prve honorare sam zaradila sa 13 i 14 godina. Imala sam svoj bend u Kruševcu. Pevala sam petkom i subotom. Sećam se da mi je dnevnica bila 1.500 dinara. Taj novac sam sakupljala za svoju muzičku školu i svoje obrazovanje. Čuvala sam tu zaradu za privatne časove klavira, teorije muzike i solfeđo, kako bih se upisala. To sam sve sama uspela da završim i zbog toga sam bila jako ponosna na sebe. A tako je i dan-danas.
Vrlo rano si počela da pevaš i radiš. Da li bi ponovo krenula istim putem ili bi ipak počela kasnije?
– Jesam. To je valjda sudbina. Sad kad bih mogla da biram, prvo bih završila školu, pa bih onda počela da radim. Jako mi je bilo teško da radim i da uporedo idem u školu. To je bio pakao. Ujutru bih rano dolazila sa svirki i tako umorna sam išla u školu. I sve to na relaciji Beograd-Kruševac. Jedino bih to promenila.
BONUS VIDEO:
hypetv.rs / kurir.rs
