SUDSKA IZREKA POVODOM TEKSTA: “NOVO MULJANJE BUJOŠEVIĆA I OLIVERE KOVAČEVIĆ: Za Evrosong bacili 250.000 evra!”
SUDSKA IZREKA POVODOM TEKSTA
Tužilja je u tužbi i u toku trajanja postupka navela da je dana 22.02.2023. godine u elektronskom mediju „Hype“ i to posredstvom portala „www.hypetv.rs“ objavljen tekst pod naslovom “ Novo muljanje Bujoševića i Olivere Kovačević: Za Evrosong bacili 250.000 evra!“.
SUDSKA IZREKA POVODOM TEKSTA
U tekstu je tužilja označena imenom i prezimenom, te se prosečan čitalac upućuje na konkretnu ličnost o kojoj su objavljene sporne informacije. U spornom testu se, osim naznačenog naslova, takođe navodi sledeće:
„Nove malverzacije Dragana Bujoševića i Olivere Kovačević, čelnih ljudi Radio-televizije Srbije (RTS), ponovo su u centru pažnje.
Prema tvrdnjama Branka Klanščeka, predsednika Upravnog odbora RTS-a, rukovodstvo javnog servisa je nezakonito potrošilo 250.000 evra za pripremu nastupa Srbije na muzičkom takmičenju Evrosong“.
U tekstu je tužilja označena imenom i prezimenom i objavljena je fotografija koja prosečnog čitaoca bliže upućuje na konkretnu ličnost o kojoj su objavljene sporne informacije.
Na kraju teksta se navodi „Izvor: Informer“, međutim sporni tekst ovakve sadržine nije objavljen u mediju „Informer“. Već predstavlja prerađenu verziju teksta, koji nije izvorno preuzet, već ga je ovde tuženi medij izmenio. Preoblikovao i dao mu autorski pečat. Izvorni tekst u mediju Informer.rs objavljen je dan kasnije 23.02.2023. godine i ne sadrži rečenicu „Nove malverzacije Dragana Bujoševića i Olivere Kovačević , čelnih ljudi Radio-televizije Srbije (RTS), ponovo su u centru pažnje“.
SUDSKA IZREKA POVODOM TEKSTA
Ova optužba na račun tužilje predstavlja autorski pečat tuženog izdavača media „Hype“, a ne autentično prenošenje tuđeg teksta.
Tuženi Hype production d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu je objavljivanjem spornog sadržaja sa neistinitim i neosnovanim inkriminacijama naneo znatnu nematerijalnu štetu tužilji. Čime je povređeno dostojanstvo njene ličnosti, odnosno
njena čast i ugled, kao i pravo na privatnost.
Na ovaj način tužilja je u javnosti prikazana kao osoba koja je sklona „muljanju“ i vršenju“malverzacija“, pri čemu se uz njeno ime ne mogu vezivati niti bilo kakve pređašnje malverzacije. Niti je tužilja osuđivana krivično, niti je ikada kršila zakon, niti se bavi kriminalom i korupcijom.
SUDSKA IZREKA POVODOM TEKSTA
Tuženi je u spornom tekstu takođe izneo nestinite infomacije u vezi sa radnim mestom tužilje u RTS i njenim angažovanjem u vršenju poslova koji su u
opisu njenog radnog mesta. A da nije proverio istinitost takvih navoda.
Dakle, tuženi niti u jednom trenutku nije izneo validnu kritiku na račun tužiljinog rada i
ponašanja u javnom, novinarskom ili privatnom životu. Već je izneo činjenične tvrdnje koje nemaju uporište u materijalnoj istini. A koje su iznete sa ciljem da se trajno unizi ugled tužilje kao javne ličnosti.
Imajući u vidu sve navedeno, tužilja je predložila da sud usvoji tužbeni zahtev kao u izreci. Troškove postupka je tražila i opredelila.
Tuženi su u odgovoru na tužbu i u toku trajanja postupka osporili tužbu i tužbeni zahtev u celosti, navodeći da smatraju da tuženi Hype production d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu, nije pravilno legitimisan. Imajući u vidu da su objavljene informacije preuzete od strane drugih medija. A takođe su istakli da je reč o informacijama koje je izneo gospodin Branko Klanšček, predsednik Upravnog odbora RTS- a.
Takođe, činjenica da tuženi nije izneo ceo tekst koji je obavljen u mediju Informer, već samo deo kojim se ne vređa ugled i dostojanstvo nekog lica. Ne čini autorski pečat, već samo autentično prenošenje dela objavljenog teksta.
Dalje su naveli da ni sam naslov objavljenog teksta nije usmeren na vređanje i omalovažavanje. Niti sadrži bilo koju uvredljivu reč kojom bi se povredili tužiljin ugled, čast i dostojanstvo.
Tužilja іe, kako i sama sebe naziva, javna i poznata ličnost, i kao takva mora trpeti određeni stepen „prozivanja“ i „provlačenja“ njenog imena u raznim
medijima.
Takođe su naveli da tuženi nije izneo ni jednu neistinitu informaciju. Sve informacije koje je izneo preuzete su sa media Informer. Dok su sve informacije
zapravo navođenje tvrdnji predsednika Upravnog odbora RTS- a.
Istakli su da smatraju da je u konkretnom slučaju tekst koji je objavljen urednički oblikovan, dok su izjave prenete verodostojno. A u samom tekstu je naznačen izvor informacija.
Osporili su i aktivnu legitimaciju tužilje, jer se navodi iz teksta odnose i na treće lice.
Predložili su da sud odbije tužbeni zahtev tužilje u celosti kao neosnovan.
Troškove postupka su tražili i opredelili.
Tužilja Olivera Kovačević je u svom iskazu navela da je za sporni tekst saznala tako što joj je neko od kolega poslao link na kom je pročitala tekst. Urednica je i supervizor festivala „Pesma za Evroviziju“, a u konkretnom spornom tekstu je označena kao neko ko „mulja“ zajedno sa generalnim direktorom.
Taj izraz podrazumeva da se u stvari krade. Odnosno ukazuje se na to da je izvršeno krivično delo. Istakla je
da nije prvi put da tuženi objavljuju neistine o njoj. Slobodno može da kaže da se radi o negativnoj kampanji, jer nije u pitanju jedan tekst, već više njih. Zbog toga je podnela više tužbi protiv tuženih i u svim do sada presuđenim postupcima je uspela. Tuženi vrlo korektno uplaćuju novac, ali i dalje pišu laži.
Razlog zbog kog je meta ove negativne kampanje je ta što je vlasnik medija Hype TV Saša Mirković ujedno menadžer jednog od pevača koji je bio učesnik „Pesme za Evroviziju“ prethodne godine, reč je o Aci Lukasu, a Saša Mirković je bio nezadovoljan zbog njegovog plasmana.
Smatra da je predmet kampanje koja sadrži brojne neistine i laži, a oni to ponavljaju i na drugim medijima kada god su u prilici. Niko od strane tuženih nije pokušao da je kontaktira pre obavljvanja spornog teksta. Ističe da tuženi inače nemaju manir da kontaktiraju drugu stranu iako je to njihova obaveza prema novinarskom kodeksu i standardu dužne novinarske pažnje. Ali radi se o tome da se u
tim tekstovima nikada ne posvećuje prostor i drugoj strani, već ti tekstovi služe samo da bi se neko oblatio. Te da čak i u situacijama kada preuzimaju tekstove sa drugih medija, a najčešće je to „Informer“, oni ih „obrađuju“ na svoj način. Tako da od jedne sporne informacije dođu do više neistina.
U konkretnom slučaju, tema teksta je koliko je koštao festival „Pesma za Evroviziju“, te u tom smislu ukazuje da je 2022. godine festival koštao 240.000 evra, 2023. godine – 250.000 evra, 2024. godine – 290.00 evra, a ove godine 296.00 evra.
Istakla je da je svaki put novac koji je utrošen bio u okviru odobrenog budžeta, čak i nešto niže. Te je sporna sama ideja da neko može da kaže da je to „rasipanje novca“.
Takođe je ukazala da se radi o festivalu koji je pre dve godine proglašen za treći najbolji evrovizijski festival u Evropi. Kao i da je verovatno jedan od najjeftinijih, kada su u pitanju tri festivalska dana i 10
časova programa.
Što znači da jedan čas programa otprilike košta oko 25.000-30.000 evra. Poređenja radi, samo jedna epizoda televizijskog programa kao što je „Ja imam
talenat“ ili „Tvoje lice zvuči poznato“ košta i više od 60.000 evra.
Takođe je ukazala na još jedan festival hrvatske televizije „Dora“, za koji su tražili zvanične uporedne podatke. Prema kojima je za tri večeri u njihovom studiju potrošeno oko 650.000 evra. Pre toga je jedno veče festivala u sali u Opatiji koštalo oko 650.000 evra.
Kada se radi o poznatim festivalima u inostranstvu, recimo „Sanremo“ u Italiji, taj festival košta desetine miliona evra.
Tuženi su u tekstu takođe naveli da je vizuelni identitet festivala „Pesma za Evroviziju“ koštao oko 120.000-140.000 evra. Te naveli da je to rasipanje, te je s tim u vezi tužilja istakla da mora da kaže da
oni ne znaju šta sve podrazumeva vizuelni identitet festivala.
Radi se o televizijskom festivalu gde mora da postoji bina, koju RTS ne poseduje. Kao i niz druge tehničke opreme koja se uglavnom takođe iznajmljuje. Recimo bina na festivalu podrazumeva konstrukciju koja se pravi 5-7 dana. Potrebno je oko 300m2 led ekrana, 60m2 podnog led-a, 360 „robo-glava“ koje služe za rasvetu. Sto za kojim radi majstor svetla. Za svaku pesmu je programiran poseban vizuelni nastup.
SUŠTINA
Suština je da je potrebno mnogo tehničkih elemenata koji se iznajmljuju i za to se utroši najveći deo budžeta. Pored toga festival se emituje iz dva studija tako da je potrebno da se „popuni program“ i u periodu dok se broje glasovi, to je taj revijalni deo.
Na tom festivalu koštaju i naknade za članove žirija, naknade za notara, za „Komtrejd“ koji broji glasove. A ukoliko dolaze gosti iz inostranstva, to se takođe plaća. Kao što se plaćaju i troškovi učesnicima koji dolaze iz drugih gradova Srbije.
Najmanje novca ostane za kostime i za haljine.
Uglavnom, sve to podrazumeva vizuelni identitet
festivala. Nije od tuženih tražila obavljivanje demantija jer joj je poznato da oni to ne bi ni objavili. Smatra i da joj je ispod časti da zove Hype TV da bi objavili demanti.
Takođe je navela da želi da izjavi da je sporni tekst veoma loše uticao na njen ugled. Na njen imidž urednice, kao nekoga ko želi da uvek sve prođe bez bilo kakvih problema i da sve bude na svom mestu i transparentno.
Nakon objavljivanja spornog teksta primećivala je da je ljudi i kolege sa kojima radi gledaju sa upitnikom u očima.
Razlog tome je to što tuženi uporno od nje prave nekoga ko se bavi kriminalnim radnjama i to služeći se isključivo klevetama.
Čak su i njenu majku zvali rođaci, sa pitanjem da li njena ćerka nešto „muva“. A bila je pristojna, što je na nju jako loše uticalo.
Sud je prihvatio iskaz tužilje Olivere Kovačević, kao jasan, životan i logičan. Pri čemu je imao u vidu da iskaz ne protivureči sebi niti izvedenim i pročitanim pisanim dokazima.
Činjenice koje se odnose na posledice objavljivanja spornog teksta u odnosu na tužilju, odnosno kako se ona zbog toga osećala, sud je utvrdio iz iskaza tužilje.
Priloženi pisani dokazi takođe su u potpunosti prihvaćeni. Pri čemu je sud imao u vidu da u toku postupka parnične stranke nisu dovele u sumnju istinitost i verodostojnost ovih dokaza. Niti je sud posumnjao u njihovu autentičnost.
Takođe, ni sadržina spornog teksta, među parničnim strankama nije bila sporna.
Zakonom o javnom informisanju i medijima (“ Sl. glasnik RS „, br, 83/2014, 58/2015 i 12/2016 – autentično tumačenja), koji se u ovom postupku primenjuje shodno prelaznoj odredbi člana 153. Zakona o javnom informisanju i medijima (“ Sl. glasnik RS „, br. 92/23) uređeno je pravo na javno informisanje i način ostvarivanja slobode javnog informisanja. Kao i prava i obaveze učesnika u procesu javnog informisanja, odnosno posebna prava i obaveze u javnom informisanju.
Odredbama ovog Zakona
propisano je da je javno informisanje slobodno i ne podleže cenzuri, te da se ne sme ugrožavati slobodan protok informacija putem medija (član 4.).
Putem medija se objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o
kojima javnost ima opravdani interes da zna. Bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama tog zakona (član S. stav 1.), a svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog
značaja i sredstava javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju ( član 5. stav 2.).
Odredbom čl . 9 Zakona regulisana je obaveza novinarske pažnje
u smislu da su urednik i novinar dužni da s pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja
informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Kao i da su urednik i novinar dužni da
preuzete informacije, ideje i mišljenja prenesu verodostojno i potpuno. A ako se informacija preuzima iz drugog medija – da navedu i naziv tog medija.
Članom 15 stav 1 navedenog Zakona,
propisano je da je javni interes u oblasti javnog informisanja, istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije.
Članom 79 stav 1 istog Zakona,
propisano je da je dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno zaštićeno.
Dok je stavom 2. propisano da je objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pieteta. Odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema. Odnosno odricanja osobine ili svojstava koje ima, nije dopušteno. Ako interes za objavljivanje informacija ne preteže nad tim interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost. Naročito ako se njime ne doprinosi
javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koje se informacija odnosi.
Članom 112 stav 1 Zakona,
propisano je da lice na koje se odnosi informacija čije objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno. A koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. U skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona. Nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koje tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona.
Pravo na naknadu štete iz stava 1. ovog člana ima i lice kojem nije objavljen odgovor, ispravka ili druga informacija. Čije je objavljivanje naloženo odlukom nadležnog suda, a koje zbog neobjavljivanja trpi štetu ( stav 2.).
Članom 113 Zakona, propisano je
da novinar, odnosno odgovorni urednik odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacija iz člana 112 stav 1 ovog zakona.
Ako se dokaže da je šteta nastala njegovom krivicom, dok je članom 114 propisano da izdavač odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacija iz člana 112. stav 1 ovog
zakona.
Kao i za propuste objavljivanjem informacija iz člana 112 stav 2 ovog zakona, bez obzira na krivicu.
Članom 115 stav 1 Zakona,
propisano je da novinar, odgovorni urednik i
izdavač solidarno odgovaraju za štetu nastalu objavljivanjem informacija iz člana 112 stav 1 ovog zakona. Kao i za propuštanje objavljivanje informacija iz člana 112 stav 2 ovog zakona.
Solidarna odgovornost iz stava 1. ovog člana ne vezuje se za novinara, glavnog urednika, izdavača drugog media ( stav 2).
Članom 117 Zakona,
propisano je da prilikom odlučivanja o visini naknade
štete, sud posebno ceni:
1) da li je tužilac pokušao da umanji štetu korišćenjem drugih sredstava pravne zaštite u skladu sa odredbama ovog zakona.
2) da li je tuženi onemogućio tužiocu da umanji štetu objavljivanjem odgovora, ispravke ili druge informacije na osnovu odluke nadležnog suda.
Odredbom člana 200 Zakona o obligacionim odnosima,
propisano je da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah.
Sud, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava. Dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu (stav 1.),
Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada.
Ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (stav 2.);
Članom 277. stavom 1.
propisano je da kad dužnik završi sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i citiranih odredbi materijalnog prava, ocenjeno je da je tuženi Hype production d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu spornim tekstom, objavljenim dana 22.02.2023. godine povredio čast i ugled tužilje. Te da je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražena naknada neimovinske štete koju je pretrpela usled objavljivanja spornih informacija, delimično osnovan.
Pravo na javno informisanje i način ostvarivanja slobode javnog informisanja (koja posebno obuhvata slobodu prikupljanja i primanja informacije,
slobodu formiranja i izražavanje ideja i mišljenja , slobodu štampanja i distribucije novina) uređen je Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Istim zakonom istovremeno su uređena i prava i obaveze učesnika u procesu javnog informisanja, odnosno posebna prava i obaveze u javnom informisanju, te sredstva i postupci pravne zaštite.
Sloboda izražavanja spadaju u relativne slobode, te podleže određenim ograničenjima utvrđenim odredbom člana 46. stav 2. Ustava.
Jedno od tih ustavnih ograničenja slobode izražavanja jeste zaštita prava i ugleda drugih. A sukob između ovih prava i slobode izražavanja postoje upravo kada se objavljenom informacijom naruši nečija čast i ugled, dostojanstvo ličnosti, nečije pravo na autentičnost.
Zadatak medija, pa time novinara i urednika, zaposlenih u mediju, je da javnost izveštava o događajima od interesa za javnost.
Javnost ima interes da bude istinito, potpuno i blagovremeno obaveštena o pitanjima od javnog značaja. Mediji imaju dužnost da to pravo poštuju.
Objavljivanje neproverenih ili neistinitih informacija nije u interesu javnosti. Zbog čega Zakon o javnom informisanju i medijima u članu 9 kao i Kodeks novinara, obavezuju novinare i urednike da postupaju
sa dužnom novinarskom pažnjom.
U konkretnom slučaju centralna tema spornog teksta jeste da tužilja. Kao urednica na javnom medijskom servisu – javna medijska ustanova Radio-televizija Srbije i ujedno supervizor festivala „Pesma za Evroviziju“ (muzičko takmičenje na
kom se bira predstavnik Srbije na međunarodnom festivalu „Pesma Evrovizije“). Zloupotrebljava svoj položaj, da vrši malverzacije i nezakonito troši novac poreskih obveznika za pripremu nastupa Srbije na muzičkom takmičenju Evrosong („Pesma Evrovizije“).
Tako iznete tvrdnje kroz senzacionalistički naslov „Novo muljanje Bujoševića i Olivere Kovačević: Za Evrosong bacili 250.000 evra!“ su očigledno podobne da povrede čast i ugled tužilje. Jer prosečnog čitaoca upućuju na zaključak da se tužilja služi malverzacijama i da nezakonito raspolaže javnim sredstvima. Te se u javnosti o tužilji stvara pogrešna i neistinita predstava).
Javni medijski servis se, između ostalog, finansira i iz sredstava budžeta.
Dakle i od sredstava koja izdvajaju građani Srbije, te pitanje na koji način se troše javna sredstva. (novac poreskih obveznika, kako je to naznačeno u tekstu). Jeste pitanje od interesa za javnost, ali upravo iz razloga što je navedena tema ozbiljna i složena. To je i uloga medija prilikom izveštavanja utoliko ozbiljnija i složenija.
Pri tome,
sud je imao u vidu i da se radi o javnoj ličnosti – poznatom novinaru, urednici i supervizoru festivala „Pesma za Evroviziju“. Stoga tužilja mora imati veći stepen tolerancije prema informacijama koje se na nju odnose, u odnosu na pojedince čiji rad nije javan, niti izložen javnom mnenju.
Međutim,
sveukupan kontekst obavljivanja spornog teksta sud nalazi da navedeni tekst nije objavljen kako bi doprineo svrsi javnog informisanja u demokratskom društvu. Kao ni javnoj raspravi u javnom interesu. Već mu je svrha da na tabloidan način podrži neistinite i nepotpune informacije. I da na taj način diskredituje ličnost tužilje, zbog čega je kao takav nedozvoljen.
Ovo posebno imajući u vidu da je u tekstu preneta izjava predsednika UO RTS.
A da su zatim u naslovu i tekstu upotrebljeni izrazi kao što su „muljanje“ i „malverzacije“, (čime se javnosti očigledno sugeriše da je
tužilja zaista nezakonito raspolagala javnim sredstvima). Kao i da pre objavljivaja spornog teksta, a radi provere informacije, novinari tuženog nisu kontaktirali tužilju. Što sve ukazuje da tuženi nisu postupali sa pažnjom primerenom okolnostima, suprotno obavezi iz člana 9 Zakona o javnom informisanju i medijima. Koja nalaže da se pre iznošena podataka o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.
Sloboda izražavanja važi ne samo za „informacije“ ili „ideje“ koje su povoljne ili se smatraju neuvredljivim. Već i za one koje šokiraju ili uznemiravaju i da obuhvata, pored ostalog, pravo na nepristrasne, dobronamerne informacije od javnog interesa. Čak i kada sporna publikacija podrazumeva štetne
izjave o pojedincima. S tim da ove informacije moraju biti objavljene „u dobroj veri“ i u interesu javne rasprave u demokratskom društvu. Što prema stanovištu ovog suda, nije slučaj sa spornim tekstom.
Navedeno se postiže poštovanjem standarda novinarske etike, istraživačkim novinarstvom, profesionalizmom. Da nepristrasno, pravovremeno, istinito i potpuno informisanjem građana za krajni cilj ima poboljšavanje čitavog društva.
Suprotno ovome, javni interes se ne ostvaruje paušalnim, neproverenim i iskonstruisanim navodima. Da tužilja nezakonito troši javna sredstva, posebno imajući u vidu da za ovakve konstatacije nije postojala odgovarajuća činjenična podloga.
Kao što je navedeno, tužilja je javna ličnost, novinar, urednica i supervizor festivala „Pesma za Evroviziju“. Prilikom procene informacija koje se plasiraju u javnosti, potrebno je voditi računa o pravičnoj ravnoteži između prava javnosti da sazna. I prava lica da se određena informacija ne objavi. Uz obavezno
poštovanje novinarske etike, a u skladu sa novinarskim kodeksom. Bez upotrebe uvredljivih izraza i uz potpuno uvažavanje ličnosti tužilje i poštovanje njenog prava na čast i ugled, što ovde nije bio slučaj.
Prema oceni ovog suda,
informacije iznete od strane tuženog na opisani način nisu objavljene u cilju zadovoljenja opravdanog interesa javnosti. Niti su u skladu sa principima odgovornog novinarstva.
Javni interes se ne ostvaruje tabloidnim izveštavanjem, a nezamenljiva uloga medija u demokratskom društvu ne sme biti kompromitovana zloupotrebom slobode izražavanja. Mediji ne smeju prekoračiti izvesne granice, naročito kada se radi o ugledu i pravima drugih. Stoga zaštita koja se pruža novinarima po osnovu člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i u pogledu izveštavanja o pitanjima od opšteg interesa. Podleže uslovu da oni postupaju u dobroj veri kako bi pružili tačne i pouzdane informacije. U skladu sa novinarskom etikom, a što ovde, prema oceni ovog suda, nije bio slučaj.
Zbog navedenog,
prigovor nedostatka aktivne legitimacije nije osnovan. Jer suprotno navodima tuženih, okolnost da se u testu pored tužilje pominje i treće lice, nije od uticaja. Jer su informacije u tekstu koje se odnose na tužilju nesumnjivo leziono podobne.
Sud je imao u vidu navode tuženih
da se radi o tekstu koji je prenet iz drugog medija („Informer”). Ali i da je sastavni deo teksta izjava Branka Klanščeka, predsednika Upravnog odbora. Međutim, tuženi su dali naslov tekstu, koji glasi „NOVO MULJAЬNJE BUJOŠEVIĆA I OLIVERE KOVAČEVIĆ: Za Evrosong bacili 250.000 evra!“. Te je neosnovan navod tuženih da je u spornom tekstu samo preneta informacija iz drugog medija. Imajući u vidu da je u mediju Hype iznet i zaključak u vidu naslova.
Pri tome,
tokom postupka nisu priloženi niti predloženi dokazi na osnovu kojih bi sud sa potrebnim stepenom verovatnoće utvrdio da su objavljene informacije tuženi proverili. I da su postupili s pažnjom primerenom okolnostima.
Međutim, sve i da se radi o izjavi ili informaciji preneto iz drugog medija. Navedeno ne daje tuženima pravo da dobijene informacije uopšte ne provere. I da ih potom objave kao činjenice. Odnosno kao istinito i potpuno utvrđene informacije. Bez činjenja bilo kakvih ograda koje bi prosečnom čitaocu dale mogućnost da razume da se zapravo radi o informaciji koja nije potkrepljena niti jednim dokazom.
Sud nalazi
da su objavljivanjem spornog teksta povređena lična prava tužilje. Da istovremeno sporne informacije nisu objavljene „u dobroj veri“. I u cilju pravovremenog, istinitog i potpunog informisanja javnosti. Te da u ovom slučaju pretežu tužiljina prava u odnosu na pravo slobode izražavanja. Objavljivanje spornih informacija ne doprinosi raspravi od opšteg interesa.
Imajući u vidu navedeno,
tuženi Hype production d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu, kao izdavač medija u okviru kojeg su te informacije objavljene. Odgovoran je za štetu koju je tužilja tom prilikom pretrpela. U smislu člana 115 Zakona o javnom informisanju i medijima.
Odgovornost tuženog Hype production d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu i obaveza da tužilji naknadi štetu. Zasniva se na odredbi člana 114 Zakona o javnom informisanju i medijima. Koji propisuje da izdavač odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacija iz člana 112 stav 1 ovog zakona bez obzira
na krivicu.
Zbog navedenog prigovor nedostatka pasivne legitimacije, nije osnovan.
Prilikom odmeravanja pravične novčane naknade, primenom kriterijuma iz člana 200 Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 117. Sud je ocenio sve okolnosti konkretnog slučaja, težinu povrede i prirodu zaštićenog dobra. Kao i značaj i posledice objavljivanja spornog teksta i informacija sadržanih u njemu u pogledu tužiljinog ličnog i profesionalnog života. Pa je u vezi sa tim cenio
intenzitet povrede prava, odnosno napada na povremeno dobro.
Sud je pre svega
imao u vidu činjenicu da je tužilja označena kao osoba koja muljanjem i malverzacijama nezakonito troši javna sredstva. Da su informacije objavljene u tekstu uticale na nju, kao i na ugled i mišljenje koje osobe iz njene okoline, a naročito iz profesionalnog okruženja tužilje. Što sve za pretpostavku ima da se u tužiljinoj sredini sugeriše neistina. Kojom se povređuju pravno zaštićena dobra tužilje. Te je ocenio da pravična novčana naknada za pretrpljenu štetu zbog povrede prava ličnosti iznosi 80.000 dinara.
Prilikom odmeravanja visine naknade,
cenjena je i okolnost da tužilja nije pokušala da štetu umanji korišćenjem drugih sredstava pravne zaštite, u smislu objavljivanja odgovora.
Na dosuđeni iznos nematerijalne štete,
sud je na osnovu člana 277 Zakona o obligacionim odnosima, u vezi sa članom 189 istog zakona, tužilji dosudio zakonsku zateznu kamatu. Počev od dana presuđenja, jer se naknada neimovinske štete tada smatra dospelom.
U preostalom delu,
preko dosuđenog iznosa od 80.000,00 dinara, a do traženog iznosa od ukupno 100,000,00 dinara. Sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Nalazeći da je previsoko postavljen.
Naime,
prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete sud je imao u vidu i cilj kome služi ta naknada. Smatrajući da je dosuđeni novčani iznos pravična satisfakcija za pretrpljenu nematerijalnu štetu. U
skladu sa odredbom čl . 232 Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 120,
kojim je propisano da po zahtevu tužilje u parnicama po tužbi iz člana 101, 112 i 119 istog zakona. Sud nalaže odgovornom uredniku da pravnosnažnu presudu objavi bez komentara i bez odlaganja. O svom trošku, a najkasnije u drugom narednom broju novina. Odnosno u drugom narednom radio ili televizijskoj emisiji od dana kada je presuda postala pravnosnažna, sud je naložio da se javno objavi pravnosnažna sudska odluka. I to izreka presude na internet portalu „Hype“ (web adresa www.hypetv.rs). A kako je to propisano citiranom odredbom Zakona o javnom informisanju i medijima. Sve krećući se u granicama istaknutog zahteva za obavljivanje izreke presude, te je iz navedenih razloga odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Sud je imao u vidu i ostale dokaze i navode stranaka,
ali ih nije posebno obrazlagao, jer smatra da pri utvrđenom činjeničnom stanju i zauzetom pravnom
stanovištu nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj parnici.
SPORNI TEKST
Nove malverzacije Dragana Bujoševića i Olivere Kovačević, čelnih ljudi Radio-televizije Srbije (RTS), ponovo su u centru pažnje. Prema tvrdnjama Branka Klanščeka, predsednika Upravnog odbora RTS-a, rukovodstvo javnog servisa je nezakonito potrošilo 250.000 Evra za pripremu nastupa Srbije na muzičkom takmičenju Evrosong.
Klanšček je otkrio da je čak polovina ovog iznosa otišla spoljnoj produkciji. Iako RTS ima svoje dizajnere i scenografe koji bi trebalo da budu angažovani za ovakve poslove. Ovo je dodatno pojačalo sumnje u transparentnost i legalnost poslovanja rukovodstva RTS-a.
S obzirom na činjenicu da RTS troši novac poreskih obveznika, javnost ima pravo da zahteva transparentnost i odgovornost u trošenju javnih sredstava.
Upravni odbor RTS-a pozvao je nadležne organe da sprovedu istragu o ovim navodima malverzacije. I da se utvrdi da li su rukovodstvo RTS-a prekršili zakon i zloupotrebili svoje položaje.
Izvor: Informer
