Sveti Ignjatije Bogonosac u pravoslavnoj tradiciji ne dočekuje se uz bogatu trpezu i glasno slavlje, već u miru, tišini i sabranosti. Ovaj dan nosi snažnu simboliku početka, ali i upozorenje da se pažljivo gleda kakvu energiju unosimo u svoj dom i život. U narodu se veruje da ono što se tog dana dogodi može nagovestiti kakva će biti godina pred nama.
Ko je bio Sveti Ignjatije Bogonosac
Sveti Ignjatije Bogonosac jedan je od najznačajnijih svetitelja rane hrišćanske Crkve. Bio je episkop Antiohije i neposredni učenik svetih apostola. Crkveno predanje ga pamti i kao dete koje je Isus Hristos uzeo u naručje, govoreći da samo oni koji postanu poput dece mogu ući u Carstvo nebesko.
Nadimak Bogonosac dobio je jer je, prema učenju Crkve, nosio Boga u svom srcu i svedočio veru bez straha. U vreme cara Trajana osuđen je zbog hrišćanstva i odveden u Rim, gde je stradao mučeničkom smrću. Njegove poslanice i danas imaju posebno mesto u pravoslavnom učenju o Crkvi, veri i stradanju.
Ignjatindan i strogi post
Praznik Svetog Ignjatija Bogonosca obeležava se 2. januara po novom kalendaru, u vreme Božićnog posta. Zbog toga se ovaj dan uvek posti, a vernici ga provode u uzdržanju, molitvi i tišini.
U narodu se veruje da tog dana ne treba započinjati velike poslove niti donositi važne odluke. Akcenat je na smirenju i pripremi za velike praznike koji slede.
Ko prvi ulazi u kuću
Jedno od najrasprostranjenijih narodnih verovanja vezanih za Ignjatindan odnosi se na prvu osobu koja tog dana uđe u dom. Smatra se da ta osoba simbolično donosi duh godine koja dolazi.
Zbog toga se obraća pažnja da to bude neko miran, pošten i dobronameran. U narodnom tumačenju, ovaj običaj podseća domaćine da razmišljaju o tome koga puštaju u svoj život, ali i kakve misli, reči i namere nose u sebi.
Običaj povlačenja dece za uši
U pojedinim krajevima sačuvao se i običaj da se deca na ovaj dan blago povuku za uši, uz izgovaranje želja za zdravlje, rast i dug život. Ovaj običaj nema crkveno poreklo i nikada nije bio deo bogosluženja.
Crkva uči da se deca ne štite simboličnim gestovima, već molitvom, blagoslovom, ljubavlju i pravilnim vaspitanjem. Zato se danas ovaj običaj ili potpuno napušta, ili se svodi na blag dodir i lepu reč.
Narodno verovanje – kokošji Božić
U narodnoj tradiciji verovalo se da je ovaj dan posebno važan za kokoške i domaću živinu, jer se smatralo da od načina na koji se praznik obeleži zavisi njihovo zdravlje, nosivost i opstanak tokom godine. Otuda i naziv koji se zadržao u narodu – „kokošji Božić“.
Šta se radilo na „kokošji Božić“
U selima se pazilo da se tog dana:
- Ne kolju kokoške, kako se „ne bi sekla sreća u kući“
- Ne iznosi pepeo i đubre iz dvorišta, da se ne odnese blagostanje
- Živina dobro nahrani, često zrnevljem ili kukuruzom, uz tišinu i mir
U nekim krajevima domaćice su posipale žito oko kokošinjca, verujući da će se tako kokoške držati dvorišta i biti plodne.
Dan za mir u kući i tišinu u srcu
Sveti Ignjatije Bogonosac u narodnom verovanju važi za dan unutrašnje pripreme. Smatra se da ne treba raspravljati, podizati glas niti unositi nemir u dom. Mir u kući tog dana, veruje se, donosi spokoj tokom cele godine.
Čitajte Hypetv.rs portal, najbrži portal u Srbiji i regionu sa najvećim rastućim rezultatima i ekskluzivnim vestima. Zapratite nas i na Instagramu, Facebook, Threads!
