Srpska pravoslavna crkva ustanovila je posebne dane kad se sećamo naših dragih pokojnika i obilazimo njihove grobove.
Zadušnice su uvek u subotom, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih, danas su u narodu poznate Mitrovske zadušnice. Tog dana u crkvi se služi zaupokojena liturgija na kojoj se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana.
Ukoliko želite da date imena za proskomidiju dođite nešto ranije, pre početka liturgije i imena predajte pomoćniku sveštenika koji će ih uneti u oltar.
U crkvu poneti: Malo kuvanog žita, malo crnog vina, malu sveću za žito i spisak vaših upokojenih.
Zadušnice nikada nisu za vreme posta, pa zato i padaju u subotu, pa se tada i peku kolači od belog testa. Zajedničko za zadušnice u svim krajevima jeste izlazak na groblje, nošenje onoliko sveća koliko se pokojnika pominje i organizovanje posluženja na grobu, bilo to samo sok ili čaša vode. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi. Ponudama se služe svi, čak i nepoznata lica koja priđu grobu, inače njihovo odbijanje ili teranje smatra se velikim grehom i uvredom mrtvih.
